У наставку суђења бившим припадницима такозване Армије БиХ за злочине над српским ратним заробљеницима у Горажду 1992. године, свједок одбране Хасан Салихић потврдио је да су оптужени Сенад Халиловић и Суљо Каркеља у септембру 1992. учествовали у борбама на десној обали Дрине.
Салихић је пред Окружним судом у Источном Сарајеву рекао да су Халиловић и Каркеља били припадници извиђачко-диверзантског вода 31. Дринске бригаде, чији задатак је био извиђање терена на подручју Љесковика.
Према изјави свједока, сједиште ове бригаде било је у хотелу „Градина“ у Горажду, који се од Полицијске станице налазио на удаљености два до три километра.
Он је потврдио да су се, у вечерњим часовима 17. септембра, са борбених положаја повукли по наредби, те да су се у касним вечерњим часовима вратили у Горажде.
„У Горажде нас је вратио Хасан Бећо, који је возио камион. Сенад Халиловић, Суљо Каркеља и ја отишли смо у касарну, у хотел, а остали су се вратили својим кућама“, изјавио је Салихић.
Бивши начелник Штаба Прве Дринске бригаде Неџиб Башић потврдио је да су им током операције „Дрина“ половином септембра 1992. као испомоћ пристигли припадници извиђачко-диверзантског и противдиверзантског вода 31. Дринске бригаде.
„Они су упућивани на извиђање у Љесковик, а 16. септембра, у јутарњим часовима почела су борбена дејства, која су трајала цијели дан. Навече смо се повукли у Љесковик, одатле у Сабу, па у Горажде“, додао је Башић.
Током свједочења он је рекао да у оквиру акције „Круг“, која је спроведена у августу 1992. године с циљем „ослобађања“ лијеве обале Дрине, на Троврху није учествовала његова бригада.
„У том дијелу није учествовала моја бригада и то није била моја зона одговорности. Тамо су биле градске јединице. У мојој бригади није било заробљеника, за друге не знам“, изјавио је Башић.
Свједок Салем Аџем је навео да је као припадник техничког вода 31. Дринске бригаде лимом обложио три комбија за превоз хране и рањеника са једне обале Дрине на другу.
„У мају смо у Витковићима обложили два `Опресина` комбија. Са лимом дебљине 10 до 12 милиметара обложили смо унутрашњост, кабину и спољну страну возила, а једини отвор који смо остављали био је код возача“, објаснио је Аџем, који је додао да је даљи рођак оптуженог Мухамеда Аџема.
Свједок је рекао да су се возила често кварила и да је први комби убрзо запаљен, а да је недуго затим, возач другог комбија Мујо Хамзић погођен кроз отвор и са возилом слетио низ литицу.
„У Горажду смо из поште узели трећи комби, који смо такође обложили. У употреби је био до краја августа, када је ослобођена лијева страна Дрине“, изјавио је Аџем.
Он је навео да су комбије користили „сви коме су требали“ и да не зна да ли су возачи били војна или цивилна лица.
И свједок Ахмо Аликадић радио је на истим пословима, као и Хамзић. Он је објаснио да су возила, због лимова, била јако тешка, да нису била брза и да нису могла ићи далеко, те да су се често кварила.
Према његовим ријечима, возили су их дежурни возачи, а припадала су свима којима су требала.
За оптужене је само навео да их зна из виђења.
Некадашње припаднике такозване Армије БиХ Мухамеда Аџема, Омера Угљешу, Сенада Халиловића и Суљу Каркеља, Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву терети за учешће у убиствима ратних заробљеника Бошка и Ђоке Ласице, Његоша Ћехе, Које Вуковића, Бранислава и Будимира Тодоровића, Тиослава Радовића и Ратомира Клачара.
Они су заробљени у августу 1992. године на брду Троврх, код Горажда, одведени у горажданску полицијску станицу, гдје су и убијени.
Суђење се наставља 14. јула када би требала бити саслушана још четири свједока одбране.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Свједочење о заточеним Србима у Горажду | Јадовно 1941.
Завршен доказни поступак за злочине над Србима у Горажду …
Свједочење о заточеним Србима у Горажду | Јадовно 1941.