Обиљежавање Крвавог пута српских логораша у Норвешкој

Норвешке општине Вефсн и Хемнес се припремају за обиљежавање 75-годишњице доласка првих Југословена, прије свега Срба, у њемачке концентрационе логоре у тој земљи гдје су принудним радом градили такозвани „Крвави пут“, саопштила је амбасада Норвешке у Београду.

Пут преко Корг планине за југословенске ратне заробљенике је представљало „Крвави пут“, како је назван због суровог рада и услова живота.

Према подацима, око 2.360 југословенских ратних заробљеника је убијено у више од 20 такозваних „Српских логора“ у Норвешкој.

Највећа стопа смртности је забиљежена у логорима на сјеверу Норвешке гдје је убијено више од 1.990 Срба.

У саопштењу се наводи да је поводом 75. годишњице, норвешка амбасада објавила интервју са вођом пројекта „Крвави пут“ и бившим предсједником општине Вефсн Јимом Нердалом.

Нердал је казао да се 9. јуна наредне године обележава 75. годишњица доласка прве групе од 900, од укупно 4.260, углавном српских ратних заробљеника у њемачке логоре у Норвешкој.

Према његовим ријечима, нацисти су у то вријеме продужавали путеве и жељезницу принудним радом логораша, углавном из Југославије.

Нердал је рекао да пројекат обиљежавања 75. годишњице предвиђа постављање знакова на путу, али и „тачака за информисање“ на врху планине.

„На тим тачкама ће бити омогућемно коришћење апликације са детаљним информацијама о ‘Крвавом путу’. Апликација ће бити доступна на норвешком, српском и енглеском језику“, прецизирао је Нердал.

У оквиру акције обележавања годишњице, биће очишћено подручје где се налазио логор Олсен.

Нердал каже да ће након чишћења „моћи да се виде остаци зидова и других трагова логора, а биће доступан и обилазак споменика подинутих заробљеницима након рата“.

Други дио пројекта за циљ има удруживање младих људи чији је задатак да од свих доступних информација направе документарни филм.

Група норвешких и српских умјетника, дизајнера и редитеља заједно ће направити филм, који ће бити титлован на норвешком и српском језику.

„Морамо научити како људи могу потонути у недостатку хуманости и поштовања људског живота. Такође морамо запамтити и свијетле тачке људскости у вријеме бруталне ратне реалности. Не смијемо заборавити људе који су заробљеницима доносили храну и помагали им у бјегству ризикујући сопствене животе“, рекао је Нердал, саопштила је амбасада Норвешке.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Везане вијести:

Срби, први логораши у Европи | Јадовно 1941.