Прича о партизанки Љубици Пурић (3): Освета „Пљеваљског весника“

Дико Пејатовић, поуздани хроничар златарског краја и писац више запажених књига, нарочито из историје Народноослободилачког рата, не само што са огорчењем демантује тврдње пароха подгоричког Велибора Џомића да је Љубица Пурић из Нове Вароши убила брата, већ о томе има подробну причу.

– Ради се о ћерки попа Илије Пурића, Љубици, студенту филозофије, првоборцу НОБ, скојевки и комунисти, угледном, омиљеном и поузданом активисти из ратних дана и неуморном, одговорном руководиоцу у послератном периоду – казује Пејатовић. – Љубицу сам упознао октобра 1941, када сам ступио у партизане, а она је већ била партизанка. Међу неколико њених другарица, поред Дане Тановић, Цале Благојевић, Миле Савић, Каје Караматијевић – она се издвајала својом појавом, понашањем и културом…

Прво ватрено крштење Дика Пејатовића догодило се управо 22. новембра 1941. када је Златарска партизанска чета у школи у Акмачићима на Златару заробила и разоружала четнике војводе Влајка Ћурчића, њих око осамдесет. И он, као и низ других учесника те акције, тврди да је велика група, више од седамдесет заробљених, одмах пуштена, пошто им је Владимир Кнежевић – Волођа указао на штетност издајничке политике четника који пропагирају да се не води патриотска борба против окупатора. Већина их се вратила кућама, а један део је стао у партизански строј.

Пејатовић се сећа да је између заробљених издвојена група у којој су, сем војводе Влајка Ћурчића, били и Василије Пурић, брат Љубице Пурић (био је, изгледа, командир чете, нап. Б. С.), Љубомир и Милосав Ранитовић, Симо Деспотовић, Божо Ћуковић, Неле Јаковљевић, Драго Кашерић и поп Врбицки. Они су спроведени у Радоњу, у партизанску базу, где им је организовано суђење. Ту су, након дводневног суђења, на смрт осуђена петорица: Ћурчић, двојица Ранитовића, Пурић и поп Врбицки. Они су одмах стрељани јер нису хтели ни да чују да се одрекну свог издајничког деловања које су уздизали и представљали као заклето служење краљу и отаџбини и немирење са комунистима.

И Пејатовић негира да је Љубица Пурић имала било какве везе са стрељањем те групе у којој је био њен брат Василије: – Са Љубицом сам био у истој чети од Радоње (октобра 1941) до Камене Горе, половином фебруара 1942. (дакле, и у време када је стрељан Љубичин брат, напомена Б. С.) – каже Пејатовић.

– Она је тада распоређена у Први, а ја у Други златарски батаљон. Срели смо се после, почетком јуна 1942, на Горици код Коврена. Љубица тада са јединицом одлази за Босну, а ја у златарску герилу. У пролеће 1942. године, када смо се налазили на положајима око Пљеваља, сазнали смо да се стрељање четничких старешина у Радоњи користи у пропаганди против партизана…

У опкољеним Пљевљима налазио се италијански гарнизон са штабом дивизије Пустерија. У згради тог штаба радила је редакција листа „Пљеваљски весник“ чији је власник и уредник био Григорије Божовић, наставља Пејатовић. – То је био квислиншки и прочетнички лист, што се може јасно видети и из његових 37 бројева који се чувају у музеју на Цетињу, односно Централној библиотеци „Ђурђе Црнојевић“ (једно време је штампан чак и двојезично, на српском и италијанском, напомена Б. С.). Један број тог „Весника“ је једном стигао и до моје чете и у њему се помињало име Љубице Пурић – да је она, као ћерка познатог нововарошког свештеника, осрамотила породицу, нашла се међу комунистима и учествовала у убиству свог брата…

Нама, партизанима и саборцима Љубице Пурић, комесар чете Владимир Шапоњић, тада код Пљеваља, наравно, није имао потребе да објашњава смисао тих бесмислених и лажних оптужби из Божовићевог „Весника“, ни то да је Љубица дошла међу комунисте кад се заратило, јер смо ми добро знали да је она то била још пре рата – испричао је Дико Пејатовић.

Сутра – Прича о партизанки Љубици Пурић (4): Сузе за ратним другарицама

Аутор: Б. Симоновић

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Прича о партизанки Љубици Пурић (1): Лажи равне Гебелсовим

Прича о партизанки Љубици Пурић (2): Ишчупала му срце и заиграла

Прича о партизанки Љубици Пурић (4): Сузе за погинулим другарицама

Прича о партизанки Љубици Пурић (5): Сестра је ћутала и плакала

Прича о партизанки Љубици Пурић (6): Скувала пасторка у бакрачу