Министар просвете Републике Српске Дане Малешевић починио је нови „злочин“ над уморенима у усташким логорима смрти, тако што је потпуно приватизовао реализацију пројекта изградње Спомен-подручја Доња Градина.
Малешевић је тешко обмануо и институције РС, прије свега Владу РС, потом све грађане РС, јер је својевољно одбацио резултате проведеног конкурса и предложио рјешење о којем никакву оцјену није дала стручна јавност.
На овај начин, Малешевић је приватизовао кости побијених у Јасеновцу и Доњој Градини, њихове сјени, сјећање на њих, бол њихових породица, а све у покушају да на овом страшном злочину он и архитекта Слободан Малдини своје име упишу „у историју“.
Сама та чињеница је злочиначки акт, а све су прилике да се иза Малешевићевог нељудског ужасног криминалног чина скрива грађевиснка мафија, чији је циљ да на овом пројекту заради милионе марака.
У овом тексту презентоваћу ноторне чињенице из докумената, који су у овом тренутку доступни Милораду Додику, Влади РС, свим посланичким клубовима у Народној скупштини РС и тврдим да су сви они који подрже Малешевићеве криминалне акте саучесници у новом злочину над јасеновачким жртвама, које су починиле усташе у Другом свјетском рату.
У Јасеновцу су страдали Срби, Јевреји, Роми, Муслимани, Хрвати и остали антифашисти. Тврди се да су усташе у јасеновачким логорима смрти убиле 750 хиљада људи.
Сједница Владе
Влада РС је на 57. редовној сједници, одржаној 21. јануара 2016. године, донијела одлуку о прихватању Идејног рјешења за израду Спомен-подручја Доња Градина.
Влада је усвојила Идејно рјешење архитекте из Београда Слободана Малдинија, које уопште није било пријављено на Међународном конкурсу, расписаном 27. јула 2015. године. Осим ове чињенице шокантан је податак да је Малдини као своје идејно рјешење, уз помоћ Малешевића, Влади РС предложио компилацију два идејна рјешења, која су награђена по завршетку наведеног конкурса.
То практично значи, народним језиком речено, да је Малдини у договору са Малешевићем, и уз његово одобрење, плагирао два награђена рада и представио их као свој ауторски урадак.
Није овдје крај скандалозним поступцима Малдинија, министра Малешевића, али и Владе РС (уз малу ограду да постоји могућност да остали министри и премијерка нису свјесно учествовали у овој превари и да их је све министар просвјете обмануо).
Малдини је, вјеровали или не, био члан Комисије (замјеник предсједника), која је провела Конкурс и одлучила која су идејна рјешења прихватљива. Предсједник те Комисије била је доц.мр Милица Котур, која је, као и Малешевић, члан ДНС-а.
Кренимо редом.
У Административном центру Владе РС је 16. новембра 2015. године обављено јавно отварање приједлога Идејног рјешења за Спомен-подручје Доња Градина. Рад под шифром 77310 је добио другу награду, а с обзиром на то да прва није ни додијељена, то практично значи да је овај рад првонаграђен.
Трећу награду добио је рад под шифром 73575. За своје радове аутори су добили симболичне награде од 15, односно 10 хиљада КМ.
Образложење због чега су баш ови радови награђени дао је управо Слободан Малдини. У образложењу је навео и недостатке ових радова, али и позитивне оцјене, које су и условиле да они буду изабрани.
Тако је Малдини за рад под шифром 77310 рекао да „садржи детаљно обрађене пројекте ленд арт, партерног уређења и пројекте који у цејини посматрају простор Меморијалног комплекса“.
„Пројекти куће Пере Вукелића, скеле, Тополе ужаса, Споменика дјеци, Фабрике сапуна и Врбе представљају посебне вриједности овог конкурсног рјешења и треба их разрадити и досљедно примјенити“, навео је Малдини.
За рад под шифром 73575 он је навео да „представља компактну, јединствену, обликовно и фукционално, дефинисану архитектонску цјелину“.
Било је логично да се ауторима ових радова омогући да их дораде и унаприједе, како би задовољили све аспекте за изградњу Спомен-подручја Доња Градина.
Међутим, Малешевић и Малдини се одлучују за сасвим други корак, присвајају радове награђених аутора, и то без ичије одлуке, а Малдини на основу њихових идеја ствара своје идејно рјешење, које се нуди Влади РС и која га и усваја.
Унковићев протест
Када је професор Миливоје Унковић сазнао да је Влада РС усвојила рјешење које уопште није прошло Конкурс, упутио је писмо предсједници Комисије Милици Котур у којем је истакао да је то за њега „била прворазредна сензација, која урушава дигнитет свега што је до сада урађено, као и осталих чланова жирија“.
„То баца сјенку на укупну транспарентност пројекта, савјесно и квалитетно извршавање послова наручиоца, како стоји у Уговору о дјелу, члан 2. и нуди спектрум питања на које треба дати стручне, разложне и морално чисте одговоре“, наводи у свом писму Унковић.
Он даље каже да није сагласан да се Слободану Малдинију „даје простор на самопривилеговани положај или понуђена привилегија у односу на учеснике Конкурса и друге чланове жирија“.
„Градина је мјесто светих хумки. Оне су изнад свих нас“, истакао је Унковић у свом писму, датираном 22. јануара 2016. године.
Свете хумке за лијечење личних фрустрација
Није се побунио само професор Унковић, већ и ауторски тим рада под шифром 77310, који је Влади РС упутио 29. јануара 2016. године жалбу на одлуку о прихватању идејног рјешења које јој је доставио Малдини.
Аутори се питају: ко је донио одлуку да се посао повјери Малдинију, по којим процедурама, по ком Закону о јавним набавкама и тендерској документацији, као и које Идејно рјешење са Конкурса је служило за допуну и по којим процедурама, као и по ком члану Закона о јавним набавкама?!
Награђени аутори се питају и ко је од аутора два награђена рада дао сагласност да се ради компилација.
Милица Котур, помоћник министра за просвјету, је медијима прије ове жалбе изјавила: „Предложено је да се приступи изради главног Идејног пројекта на основу компилације позитвно оцјењених и прихваћених елемената из два награђена рад и израда Идејног пројектног рјешења повјерава се професору Слободану Малдинију“.
Заиста запањујуће, ако се има у виду да је Малдини био замјеник предсједника жирија и да никакав свој рад није пријавио на Конкурс. Као члан Комисије, то није могао ни учинити. То практично значи да је Влада РС, односно Министарство просвјете, провело Конкурс само да би Малдинију биле доступне идеје других аутора, јер он својих, очито, није имао. Да их је имао, не би прихватио да буде члан жирија, већ би се пријавио са својим радом на конкурс, као и остали.
Малешевић и Котур су Малдинију омогућили да плагира радове. Конкурс је, нема сумње, због тога и проведен.
Пријетње
Након жалби награђених аутора, на њих се острвио Дане Малешевић, који је њихове оправдане сумње и аргументе назвао уцјенама и оптужио их да доводе у питање легитимитет Министарства просвјете и Владе РС.
„Оптужили сте Министарство да лаже. Знате ли шта то значи и које последице то може да има“, пријетећи је запитао у свом писму ауторима министар Малешевић.
Аутори су намјеравали да због осјетљивости теме не воде никакву расправу у јавности, већ да се цијели случај ријеши интерно и на најбољи начин који би допринио што бржој изградњи Спомен-подручја Доња Градина.
Чак и такав, више него коректан захтјев, Малешевић је изврнуо и, називајући себе „честитим човјеком“, написао награђеним ауторима отворену пријетњу: „Не заборавите да и ми располажемо информацијама, које не желимо да износимо, јер се не бавимо тиме као озбиљна институција, а које вама не би ишле у прилог“.
Из ове реченице очито је да Малешевић отворено поручује да ће компромитовати награђене ауторе ако наставе са својим жалбама. Малешевићево писмо датирано је 2. фебруара ове године.
Малдинијев одговор мржње
Малешевићеве пријетње награђеним ауторима су још и бенигне, шта је све у свом писму, на осам страна, написао Слободан Малдини, који је од награђених радова створио сопствени пројекат!!!
Јасно је, након његовог писма пуног мржње, да је Малдини свјесно изнио и негативне критике приликом додјеле награда, како би, након што украде идеје, могао награђене ауторе да критикује и омаловажи. Малдини је постао кадија који оцјењује, и тужи, и суди, посебно када је ухваћен у крађи.
Малдини ауторе, које је он наградио, послије њихове жалбе што им је отео радове, доводи у контекст са онима који су извршили најстрашније злочине у Јасеновцу и Доњој Градини и наводи да „ко губи, има право да се љути“.
Он наводи и да су му на плагираном честитали и чланови Владе РС и новинари, што је нонсенс, јер би његов рад требало да оцијене стручна лица, а честитке чланова Владе РС и новинара су питање пуке форме и васпитања.
Малдини, који у својој каријери није пројектовао ниједан Меморијални центар, тешко је испљувао радове које је наградио он сам и на основу којих је направио сопствени идејни пројекат?!!! Невиђено.
Он наводи да је већ на први поглед конкурсном жирију било јасно да су „аутори награђених рјешења неискусни и нису дорасли величини и значају пројектног задатка“.
За трећенаграђени пројекат он тврди да је „бруталан, конфузан, предимензионисан, нељудски пројектован и да се, чак, најгрубље подсмијева жртвама“.
„Другонаграђени пројекат је још конфузнији, незрео и дубоконеморални покушај плагирања туђег ауторског дјела. Штавише, ради се о плагијату, лоше преузетој концепцији општепознатог норвешког Архитектонског студија Снохета, који је израђен 2010. године. Само та чињеница о плагијаризму била је довољна да овај рад буде искључен из жирирања. Даљом анализом овог рјешења, жири је пронашао детаље, који свједоче о незнању овог конкурсног рјешења“, наводи Малдини у свом писму на жалбе аутора, истих оних којима је он додијелио награде.
Заиста је невјероватно да особа која је додијелила награде ауторима о тим истим ауторима говори и пише овако ужасне ствари.
Ако је Малдини у праву, онда је питање како су ти аутори уопште награђени и какакв је он то стручњак, када додјељује награде плагијаторима. Ријеч је о нечем другом. Малдини најодвратнијим језиком мржње, прљавим етикетирањем, огавним подметањем покушава оправдати свој нељудски, непрофесионални и криминални акт.
Да би прикрио своје стварне намјене и чињеницу да би прихватање његовог пројекта било његово животно дјело, чему тежи, Малдини је устврдио да ће он све урадити бесплатно и да је његов пројекат јефтинији четири, односно пет пута, од друго и трећенаграђеног, што је нонсенс, јер то уопште није реално због самер чињенице да је његов „рад“ базиран на истим тим пројектима..
Малдинијеве тврдње о томе да ће он радити бесплатно су трагикомичне, јер је наплатио своје учешће у жирију, а његов позив грађевинским фирмама
да и оне раде бесплатно није ништа друго до најобичнија популистичка флоскула.
Оцјена Мадинијевог рада
Нису се побунили само аутори на одлуке Малдинија, Малешевића и Владе РС, већ и угледна имена из јавног живота, који су чланови Извршног одбора Удружења „Јасеновац-Доња Градина“.
На сједници, одржаној 30. јануара 2016. године, оваквом начину доношења идејног рјешења супротставили су се Бранислав Божић, Буцо Кењаловић, Илија Лукић и други.
„Г-дин Марјанац је потом указао на неприхватљивост приступа по којем се члану жирија додјељује право и могућност дораде друге и треће понуде и поново указао на проблематичност процедуре. Он је потом указао на проблематичност рада г. Малдинија, гдје је посебно нагласио да рад не указује да је у питању стратиште, као и да није сагласан са употребом цигле као основног материјала, као и да објекти подсјећају на објекте који се могу често видјети као попратни објети уз винограде у Француској и Италији и да исти служе са склањање од кише.
Симболику види само у вјечитој ватри, док га базени око објеката подсјећају на Дубаи и да вода у базену не даје симболику живота. Он је још навео да објекти требају да укажу шта се десило у Јасеновцу и Доњој Градини“, наведено је, између осталог, у изводу из Записника сједнице ИО Удружења „Јасеновац-Доња Градина“.
Уколико институције РС не зауставе описану фарсу и не пониште све радње Данета Малешевића и Слободана Малдинија, по други пут ће убити јасеновачке жртве. У њиховим рукама је могућност избора.
(СлободанВасковицБлог)
Извор: Радио Телевизија БН