Данас пресуда за злочине над србима у Оџаку

Суд БиХ данас ће, након нешто више од годину дана суђења, изрећи пресуду Маријану Брњићу, Мартину Барукчићу, те Пави и Илији Главаш, оптуженима да су у љето 1992. године силовали, тукли, злостављали, пријетили и понижавали жртве српске националности на подручју Оџака.

Тужилаштво БиХ је Брњића, Барукчића и браћу Главаш, као бивше припаднике 102. бригаде Хрватског вијећа одбране (ХВО), оптужило да су за вријеме док су се незаштићене жене с дјецом налазиле у Новом Граду, одакле су одвођене на силовања, њихови мужеви били заточени у школи у Оџаку, преноси Бирн.

„Вратила се сва подерана, крвава, видно исцрпљена и једва је ходала“, рекао је свједок Тужилаштва Ристо Макић, описујући како је изгледала његова мајка након што је силована.

Тужилаштво је саслушало осам свједока, те прочитало исказ жене која је свједочила, а која је у међувремену преминула. Одбране су позвале 15 свједока, а Брњић, Барукчић и Паво Главаш су свједочили у своју корист.

Вијеће је искључило јавност са већине свједочења због заштите интимног живота оптужених и оштећених. Неке од оштећених су, међутим, тражиле да им се укину мјере заштите и да јавно свједоче, а одбране су то назвале „позивом јавности и медија на линчовање оптужених“.

Јавност је била искључена с дијелова који су се односили на конкретне радње из оптужнице, односно описе силовања.

Свједок Милица Ђекић је рекла да је међу војницима ХВО-а који су дошли пред кућу у којој је боравила, препознала Маријана Брњића, Паву и Илију Главаша и Мартина Барукчића.

Ђекићева је у судници препознала оптужене, наводећи да су комшије њене сестре, те да је у кућу Главаша одлазила у посјету њиховој сестри када је била болесна.

У дијелу отвореном за јавност, Ђекићева је рекла да је с другим женским особама разговарала о ономе што јој се десило.

Према оптужници, у ноћи 4. на 5. јун 1992. године у мјесту Посавска Махала, сва четворица оптужених су силовали Милицу Ђекић. Исте вечери су, према наводима оптужнице, Барукчић и Брњић силовали Љубицу Лешић, која је у међувремену преминула.

Љубица Лешић је, у исказу који је прочитало Тужилаштво, навела да су је силовали Мартин Барукчић и Маријан Брњић, те да је Барукчића званог Мартинац и Брњића званог Чавка познавала од раније.

Одбрана је истакла да Маријан Брњић није имао надимак Чавка, те да се ради о потпуно другом лицу. Брњић је приговорио на читање овог исказа, те се приликом завршних ријечи обратио Суду рекавши да он није имао мотив за силовање јер је и тада био сретно ожењен.

Свједоци Смиља и Остоја Нинковић су казали да је Лешић грозно изгледала када се вратила, да је била уплакана и крвава.

Према оптужници, Мартин Барукчић је 9. маја 1992. силовао свједока Јоку Горановић, која је тражила да јој се укину мјере заштите.

На јавном дијелу сједнице Горановићева је рекла како ју је Мартин Барукчић, са још два војника, уз пријетњу пиштољем одвезао аутом из куће према Оџаку. Казала је да је он оженио њену сестричину.

Свједочећи у своју корист, Мартин Барукчић је настојао оспорити њен исказ. Он је рекао да је Горановићева тетка његове супруге и да јој је понашање упитно, а његова одбрана навела је да је она алкохоличарка.

Брњић, Барукчић и Главаши су оптужени и за силовање свједока Д-2, такође почињено у мају 1992. године. Свједок Зорка Лешић одбила је раније додијељени псеудоним Д-2 и казала да су је четворица оптужених комбијем на ком је писало „Ватрени коњи“ одвезли пред кућу извјесног Барбаре.

„У кућу су улазили један по један“, рекла је Зорка Лешић, након чега је Вијеће искључило јавност. На отвореном дијелу рочишта она је рекла да је у Брчком извршила абортус.

Током унакрсног испитивања, она је навела да није пријавила силовање јер се бојала, те да у ранијим изјавама није наводила имена оптужених, јер није вјеровала да ће доћи до суђења.

Зорка Лешић је рекла да је видјела како Маријан Брњић с другим особама одводи Веру Лешић и извјесну Сузану.

Маријан Брњић оптужен је за силовање Вере Лешић почињено 3. јула 1992. године.

Као свједок Тужилаштва БиХ појавила се Сузана Јешић, која је казала да је исте вечери када су је силовали припадници ХВО-а, чула Веру Лешић како вришти.

Она је навела да је возач комбија у ком је била рекао да је с Вером у шуми остао Маријан Брњић. Додала је да јој је Вера касније рекла да ју је силовао Брњић.

Свједоци одбране тврдили су да оптужени нису били на подручју Оџака у вријеме злочина.

Извор:

Везане вијести:

Да ли излазе на видјело злочини над Србима у Посавини!?

Илија Јурић ослобођен оптужбе за злочине у Оџаку

СЈЕЋАЊЕ НА ПРВУ ЖРТВУ РАТА – ВОЈИСЛАВА ГОРАНОВИЋА