Црна Гора и Унеско, част и брука…

Представници четири државе заплакали су данас у Паризу пошто jе саопштено да jе Генерална конференциjа Унеска одбила да прими Косово у своjе чланство! Биле су то сузе радоснице за Србе и Србиjу, за праведну борбу овог народа са светским моћницима, сузе радоснице над победом правде и истине над злом!

Питам се вечерас, да ли су представници Црне Горе, они кукавци што су данас раниjе подигли два прста, гласали за предлог Албаниjе да Косово, да они коjи су секирама скидали крставе са српских, православних манастира, буду примиљени у Унеско, заплакали када су чули за резултат гласања. Па, или због тога што предлог њихових приjатеља из Тиране ниjе прошао, што jе Хашим Тачи разочаран, или, ако су имали имало срца, ако их jе крв повукла, у знак радости што jе Србиjа победила. Ово, нека виде сами са собом, и са народом, кад се врате у Подгорицу.

Био сам у Пљевљима, оног дана када jе Црна Гора изгласала да се одвоjи од Србиjе. Сећам се, ко jуче да jе било, кад су обjавили да су они коjи су за самосталну Црну Гору победили, да ће се одвоjити, сео сам на клупу, у парку испод хотела „Пљевља“, и, сузе су саме кренуле низ образе. Плакао сам у мраку, сам, као мало дете…

И, не због тога, рећи ћу, што сам неки „великосрбин“, не због мржње према онима коjи су народ убедили да ће им одвоjенима бити боље, не због одлуке народа, сами су тако изгласали, него – због крви. Због тога што сам дубоко у себи осећао те вечери, да одлази и jедан део моjе крви, део мене. И, због тога, што ћу убудуће, од тог дана, кад пођем под Острог, у Свету Троjицу, код моjих приjатеља широм Црне Горе, у поносне Крће, у Пивљане, горе на Сињаjевину, морати преко границе. Ето, због тога.

И данас поподне, кад сам видео да jе и Црна Гора, поново, гласала против Србиjе, а за предлог Албаниjе, да Албанци чуваjу Грачаницу и Високе Дечане, душа ме заболела. Заболела изистински, па шта год ви сада рекли.

И, питам се вечерас, шта ли су они коjи су из Подгорице наложили своjим представницима у Генералноj конференциjи Унеска да гласаjу за Косово и Албаниjу, да пљуну браћи у лице, мислили кад су већали, ако су уопште већали шта ће и како ће. Ако им нису, а вероватно jесу, рекли шта да раде и како да гласалу. Јесу ли помислили и jедном да тек „част и брука живе довиjека“?

Јесу ли помислили шта ће jедног дана, када има садашњи приjатељи, они за чиjе предлоге гласаjу, постану власници Биљарде, када им отцепе део државе, у кога ће тада гледати, у коме ће им унуци тражити савезнике, хоће ли им Србиjа до тада заборавити и опростити бруку и издаjу?

А Србиjа jесте данас победила. Неочивано, готово невероватно. И, пао jе данас камен са срца свакоме коме jе на срцу ова земља, свакоме ко jе воли изнад свега, свакоме коме jе jедан њен камен дражи од читаве Америке.

Али, не треба бити наиван, вратиће нам за ово, коштаће нас ова победа.

Јер, много су за Запад два пораза са Србиjом у само пола године. Прво Сребреница и резолуциjа о геноциду коjа jе пала у Савету безбедности УН, па сада приjем Косова у Унеско. И на ово треба бити спреман, биће нових захтева, биће нових уцена, биће нових резолуциjа, удара по Србиjи.

Само, jедну ствар, чини ми се не би требало заборавити. И Сребреница и Косово, и порази перjаница западне политике и западног светског поретка и у СБ УН и у Унеску наjава су, као што данас рече Кустурица, неких нових времена, неког новог света, коjи се, сведоци смо, полако али сигурно успоставља, рађа пред нашим очима. Света у коме више неће сви играти по нотама jедног. Јер, ниjе ово више 1999. година.

Можда се варам, Бог зна, али, jа у ово данас веруjем мало више него jуче.

Пише: Зоран Шапоњић

Извор: ИСКРА

Везане виjести:

Пусто, све jе пусто, све пусто оста…

Др Андреj Фаjгељ: Не пита се Унеско већ небеско | Јадовно 1941.