Избачени из строја

У ноћи између 13. и 14. октобра 1915. године Бугарска jе напала Србиjу на целоj линиjи фронта, а добровољци су заузели стратешке положаjе

Милан Мицић jе историчар и књижевник. Аутор jе двадесет две књиге из историографиjе, историjске есеjистике, документарне и кратке прозе и поезиjе. Бави се темама везаним за историjу колонизациjе Воjводине у 20. веку и српским добровољачким покретом у Првом светском рату.

Од остатака Јадарског четничког одреда и приспелих Срба, аустроугарских држављана из САД, пребеглица из Аустроугарске и ратних заробљеника Срба, jануара 1915. године, у Крагуjевцу, основан jе Први добровољачки батаљон, под командом маjора Воjина Поповића Воjводе Вука, jачине од око 1.000 људи. Брзо после формирања 1. добровољачког батаљона jединица jе отишла у вардарску Македониjу са задатком да на простору између Валандова и Криве Паланке заустави упаде бугарских комитских чета. Батаљон jе на овом простору остао све до септембра 1915. године, када jе пребачен у Предеjане да осигурава пругу између Лесковца и Врања. Maja 1915. године, по наређењу српске Врховне команде, пуковник Драгутин Димитриjевић Апис формирао je у Ужицу од остатака Рудничког, Златиборског и Горњачког четничког одреда, од српских пребеглица из Босне и 60 добровољаца из Америке Други добровољачки батаљон, снаге око 900 људи, коjи je под командом капетана Радоjа Пантића 28. августа 1915. године пребачен у Предеjане, где се споjио са Првим добровољачким батаљоном.

Пошто jе у Грделичкоj клисури Први добровољачки батаљон нарастао на око 1.500 људи, основан je и Трећи добровољачки батаљон снаге 750 људи, a 27. септембра 1915. године, по наређењу српске Врховне команде, основан je Добровољачки одред, a за његовог команданта постављен je Воjин Поповић Воjвода Вук. Хиљаду добровољаца из Русиjе коjи су Дунавом стигли у Србиjу 27. септембра 1915. године, 15. октобра 1915. године пребачени су у логор Чемерник и од њих jе основан Четврти добровољачки батаљон. Добровољачки одред, пред борбе октобра 1915. године, у реjону Власине имао jе укупно 3.550 људи. „Све силни људи”, писао jе Перо Слиjепчевић „jедни из Америке, свесни и прекаљени, други већ прошли кроз славне ватре. Године 1914. у Другом батаљону, на пример, командант и сви командири имађаху Карађорђеве звезде са мачевима”.

Од 3. октобра 1915. године командант одреда постао jе потпуковник Алимпиjе Марjановић, а Првим батаљоном командовао jе маjор Душан
Јездић, кога jе после заменио маjор Костић, а маjор Јездић преузео jе Четврти батаљон; Другим батаљоном командовао jе капетан Радоjе Пантић, а Трећим батаљоном капетан Милорад Павићевић.

Оснивањем Првог и Другог добровољачког батаљона, краjем септембра 1915. године, формирана jе воjна jединица за приjем добровољаца под надлежношћу српске Врховне команде. Маjор Воjин Поповић 21. jуна 1915. године упутио jе писмо начелнику Штаба српске Врховне команде, у коjем jе истакао незадовољство организациjом и деловањем четничких одреда у 1914. години, као и стањем њихове дисциплине, и предложио да формациjу Доброљачких одреда „врши само Врховна команда и нико више”, да добровољачке jединице треба третирати као регуларну воjску под командом старешина коjе су показале квалитете.

Воjин Поповић у писму jе истакао да „после првих борби jедан велики броj добровољаца напушта своjе jединице и све време до краjа рата проводе у позадини, пљачкаjући и правећи неред. Велики броj мења команде док не нађе старешину коjи ће му дозвољавати да ради шта хоће. Што jе наjгоре, многи воjници бегунци, кесароши, па чак и сумњиви људи, заклањаjу се за име добровољаца.”

На простору Власине, у jесен 1915. године, у ишчекивању бугарског напада, основан jе Власински одред на чиjем челу jе био потпуковник Милован Плазина са Добровољачким одредом коjи jе био део Власинског одреда и коjи jе од 30 километара фронта држао положаjе ширине 20 километара.

У ноћи 13-14. октобра 1915. године Бугарска jе напала Србиjу на целоj линиjи фронта, а добровољци су заузели стратешке положаjе – Мали Врх, Грамаду, Гаџину пољану и Букову главу. Други добровољачки батаљон и 17. пук, под притиском бугарских снага, нису могли да задрже положаj Букову главу и 18-19. октобра 1915. године ка Буковоj глави, коjу су заузели Бугари, упућен jе Четврти добровољачки батаљон, састављен од добровољаца тек пристиглих из Русиjе, коjи су покошени пред бугарским положаjима тако да их jе за пола сата 292 избачено из строjа.

Наставиће се

Пише: Милан Мицић

Књига се може наручити од издавача: РТС издаваштво и Банатски културни центар, Ново Милошево, тел. 011/655-27-35, e-mail: izdavastvo@rts.rs

Извор: Политика, субота 17. октобар 2015., стр. 22

Везане виjести:

Први свjетски рат – Јадовно 1941.