Календар геноцида: 24 – 27. јул 1941. – У Банском Грабовцу побијено 1.200 Срба

После стравичног злочина у Православноj цркви у Глини, а међу броjним злочинима хрватских усташких фашиста почињеним широм Баниjе, злочин у Грабовцу, од 24. до 27. jула 1941. године, свакако jе наjстрашниjи.

Тада jе у том селу убиjено око 1.200 сељана, мушкараца, и мањи броj жена коjе су похапшеним и одведеним мужевима донеле храну.

Бански Грабовац jе питомо село, смештено у готово самом центру Баниjе. Накад jе било општинско место. А општинско jе било и пре Другог светског рата.

На самом почетку устанка српског народа на Баниjи, нападнута jе железничка станица у Банском Грабовцу. Пруга од Цапрага, „предграђа“ Сиска, преко Петриње до Глине и даље преко Топуског до Карловца била jе главна железничка саобраћаjница кроз Баниjу, али и саобраћаjница петрињских и глинских усташа. Иако jе то био само изговор за jедну не баш успешно организовану устаничку акциjу, лов на мушкарце Србе на читавом подручjу Баниjе почео jе због онога због чега jе створена Независна Држава Хрватска: трећину Срба побити, трећину покрстити, трећину протерати.

На глинском подручjу почела су масовна хапшења и привођења Срба мушкараца (броjних злочина било jе и пре тога по готово свим баниjским селима у коjима су живели Срби).

„Ухапшеници с грабовичког подручjа скупљани су око опћинске зграде и жељезничке станице“, пише Ђуро Роксандић у зборнику ‘Глина 1284-1944-1984’. И наставља: „Они с подручjа опћине Мали Градац, скупљани су код жандармериjске станице у Малом Грацу и код школе у Драготини. Сви коjи су били удаљениjи од Грабовца довезени су камионима, а неки и жељезницом. Приведени су и сви ухапшеници у среским затворима у Глини, Петрињи и Двору…“

О свему што се тих дана дешавало у Банском Грабовцу, сачувано jе и више бележака сведочења усташа из Петриње, међу коjима су и белешке усташе Ивана Мушкона из Петриње и шефа железничке станице у Петрињи Драгутина Лабоша.

Из сведочења усташе Ивана Мушкона:

„Дана 24. jула 1941. године група од шеснаест нас усташа позвани смо у усташки стан код Срнака (Фацо, усташки логорник у Петрињи – нап. И. Б.) и добили наређење да идемо у Бански Грабовац… У Грабовцу смо затекли око стостину петрињских и глинских усташа. Ту jе био и предстоjник котарске области Глина, Драгутин Импер…

Око 13 сати из Глине jе стигао влак са групом од 30-40 људи, међу њима 5-10 ‘четника’… Постављени су одмах ту краj шумице, непосредно краj жељезничке станице ради сликања. Једни су стаjали, други клечали, а трећи сjедили. Група усташа их jе на том мjесту постриjељала. Са мном из Петриње дошли су усташе: Томо Бучар, строjобравар, Штеф Краjачић, Стево Томек, шофер Шмид, Владо Молнар, трговац, Ђуро Сланац, месар, Иван Шулентић, ковач, Милан Девчић, месар, Мато Крижанић, столар, Отилио Ђорђевић, молер, а других се не сjећам.

У Грабовцу сам препознао усташе из Петриње: Винка Микулића, месара, Јанка Фапца, Јосипа Коларића, столара, Ивана Штингла, месара, Ивана Комлиновића, Милоша Вашаревића, Марка Пунтерића, поштара, Јожу Церjака, Дуjу Крпана, шофера, Тому Крпана, Ивана Ковачевића, Тому Шарића, Фаjса из Чешког Села, Стеву Крбавца, Ђуру Крижанића, месара, Фрању Грегуринчића, Славка Брелина, Штефа Гргуринчића Јошка Смисла, ратара, Тому Штаjцера, Штефа Крањчевића, Пуду Ратара, Јандру Петрачића, Шиму Чачића, Драгу Чачића, бравара, Кушана ‘Пепића’, печенара, Ловру Комлиновића, месара, Ивана Маловића, столара, Ђуру Валетића, месара, Јуру Јеличина, месара, Николу Ивезића, Стjепана Лончаревића, пекара, Франца Бобинца, месара (у Петрињи jе радила месна индустриjа Гавриловић – нап. И. Б.), Анту Фељана, столара, Ивана Ковача, кочиjаша, Стjепана Гошника, Стjепана Тортића, колара, сина Марка Пеjаковића из Петриње, Ивана Нашу и Владу Немеца.

Предсjедник приjеког суда био jе Иван Турки. Видио сам када jе Стево Пjешак наредио групи од око двадест ухапшених да узму мотике и лопате и да копаjу jаме за своjе гробове. Јаме су ископане два-три метра дубине. Људи су питали како ће изаћи ван. Он им jе одговорио да ће добити љестве. Они су сви у jами постриjељани. Стално су допремани сељаци и одмах убиjани. Око подне жене су дониjеле људима храну. Усташа Драго Чачић наредио jе свим женама да скину прегаче, стрпао их на хрпу и запалио.“

Из сведочења Драгутина Лабоша:

“Дана 24. jула 1941. године, у jутарњим сатима, затекао сам групу усташа на Банском Грабовцу, међу њима jе био Иван Турки. Ухапшеника jе било око педесет. Усташе су из сваког влака скидале мушкарце православце, без обзира откуд путуjу и гдjе путуjу. Из околних села дотjерали су ухапшене Србе пjешице. Турки jе рекао да су сви православци jеднаки и да их све треба побити. Око 17 сати отишао сам у Петрињу, а на жељезничкоj станици остало jе око 300 ухапшених сељака. Уjутро 25. jула, када сам дошао, од триста било jе ноћу поубиjано око двиjе стотине. То ми jе рекао Турки и додао да ће бити фришких. Увечер jе опет било око три стотине ухапшених сељака. Када сам 26. jула уjутро дошао у Грабовац, нашао сам од оних тристо ухапшених само 80-100. Турки jе рекао, одоше ноћас и ваши жељезничари, а Бороти смо изравнали грбу…”.

О страшном злочину у Банском Грабовцу сведочили су и рођаци жртава, али и неки од оних коjи су успели да преживе. Међу њима су Евица Борота, супруга споменутог железничара Бороте (Николе), као и Ђуро Дрљан, из села Лушчана, из чиjег сведочења издваjамо: “Дне 24. jула дошли су усташе из Петриње и Глине у наше село да хапсе људе. Препознао сам усташу Шарића из Петриње. На путу од села Лушчана до Грабовца убили су усташе из пиштоља Стоjана Јекића и Стевана Миљевића.

Људима су говорили да се ништа не плаше, да иду на саслушање.

Када су ухапшеници дотjерани у Грабовац, пролазили су краj четири групе усташа коjе су свака тукле по тиjелу. На стриjељање су водили групе од 20 до 30 људи, окренутих лицем према jами, а с леђа су усташе пуцали из пушака и пушкомитраљеза…”.

Ђуро Роксандић даље пише да jе “након претреса Шамарице сатниjа усташа и вод оружника, с равнатељом усташког редарства Божидаром Церовским на челу, стигла jе 24. jула око 15 сати у Грабовац с око 400 сељака из Додоша, Краљевчана и других села у доби од 16 до 60 година, коjи су такође убиjени”.

Са грабовачког губилишта успели су да побегну Аниша Штековић и Стеван Јекић из Грабовца, Петар Станковић из Лушчана, Буде Поповић из Краљевчана, Васиљ Неваjда из Влаховића, а из jама успели су да се спасу Петар Јелић и Јован Орлић из Грабовца.

Извор: Intermagazin

Везане виjести:

Парастос за 1.285 српских цивила – Jadovno 1941.

Гаћешино име стидљиво споменуто – Jadovno 1941.

Вељун, мучилиште српских цивила. – Jadovno 1941.