fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

СЈЕЋАЊЕ НА ВЕЛИКИ ЗЛОЧИН, КОЈИ НИЈЕ КАЖЊЕН

Тог 25. маjа 1992. године у Брадини jе убиjено наjмање 38 идентификованих српских жртава, извршено jе пет силовања, док jе више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, наjвише у Челебиће…

Црква Вазнесења Господњег у Брадини

Црква Вазнесења Господњег у Брадини

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

Православна црквена општина Коњичка, обиљежиће у понедјељак, 25. маја, у Брадини 23. године од спаљивања овог и околних села, када је брутално убијено 48 српских цивила, велики број протјеран и одведен у логоре, а црква Вазнесења Господњег запаљена и срушена.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Мирко Вранић напомиње за Срну да жртве злочина у Брадини и околним селима у општини Коњиц и након 23 године чекају правду.

„У Коњицу је нестало 161 лице, а још се трага за 22 особе српске националности, док је у Брадини нестало 39 лица, а још се траже њих четворо“, прецизира Вранић.

Породицама жртава ништа не значи што је неко осуђен на минорну казну затвора, наводи Варнић, јер нису осуђени налогодавци и одговорни у власти који су руководили тадашњом општином Коњиц, а који нису заштитили српски народ, мада им је то била дужност по свим конвенцијама о људским правима.

Сваке године породице жртава показују истрајност у доказивању злочина над Србима, тако што редовно обиљежавају и посјећују српска стратишта. Ових дана ће, осим Брадине, помен страдалим Србима одати мештани села Буквице код Горажда, а 10. јуна организоваће се обиљежавање страдање Срба у селу Чемерно.

„Вољели бисмо да и званичници из Европе, као и сви они који ових дана најављују да ће ићи пјешице у тзв. маршу мира за Сребреницу, не окрећу лица и леђа истини о страдању српског народа у БиХ“, поручује Вранић.

Предсједавајући Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац каже за Срну да је злочин у Брадини био плански, што најбоље говори о карактеру рата у БиХ.

„Људи окупљени око тадашњих политичких ставова муслиманских лидера извршили су агресију на вјековна српска имања и том приликом похапсили и поубијали све што није било муслиманско, а преостале Србе протјерали са њихових огњишта“ – наводи он.

Кошарац оцјењује да злочин над Србима у Брадини потврђује да је извршена муслиманска агресија на вјековну српску имовину с циљем да се Срби са тих простора протјерају за сва времена.

„Правда је спора, али посљедњи крупни политички догађаји у БиХ и Републици Српској дају наду породицама жртава да ће казна стићи све оне који су починили стравичне злочине над Србима, не само у Херцеговини него и у цијелој БиХ“ – наводи Кошарац.

Према Срниним сазнањима, МУП Републике Српске до сада је поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у мјесту Брадина код Коњица починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.

Након истраге и прикупљених доказа непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извели акцију у којој су Брадина и околна села уништена и етнички очишћена од српског становништва.

Према истом извору, 25. маја 1992. године у Брадини је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено је пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће.

Преостало српско становништво протјерано са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква Вазнесења Господњег запаљени.

На тај начин припадници муслиманских оружаних формација починили су више кривичних дјела ратног злочина против српског цивилног становништва, а доказано је да се у случају Брадине и околних српских села у општини Коњиц ради о удруженом злочиначком подухвату, тврди полиција Српске.

Преживјели Срби из Брадине сваке године сјећају се да су се тих страшних дана „саплитали о лешеве најмилијих“, као и да је „команда хрватске и бошњачке паравојске платила Роме који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села“.

За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, у ту јаму бачено је 26 тијела.
Трагични биланс износи 54 мртвих за три дана, а у логорима је животе изгубило још њих 22, док се за пет лица још увијек трага.

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.

У склопу обиљежавања тог страшног злочина, 25. маја биће организован дочек гостију у порти цркве Вазнесења Господњег у Брадини у 09.30 часова, у 10.00 је Света архијерејска литургија, у 11.30 планиран је парастос и полагање вијенаца, након чега ће бити организован пригодан ручак за госте.

Храм Светог Вазнесења Христовог у Брадини код Коњица саграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем поријеклом из Чајнича.

Највећи ктитор је био Влад или Владимир Олшански (поријеклом Чех), који је био инжењер на изградњи жељезничког тунела у близини храма, па је давао материјал и машине које су биле потребне градитељима.

Храм је демолиран, а затим уништен за вријеме грађанског рата у БиХ.

Трудом некадашњих житеља овог мјеста који сада живе у избјеглиштву (већином у Србији и другим мјестима БиХ, док неки живе и у иностранству), обновљена је спољашност храма и постављен нови кров и на тај начин спријечено даље пропадање.

Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије и свештеници Српске православне цркве служиће Свету архијерејску литургију у обновљеној цркви Вазнесења Господњег, након чега ће бити одржан парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје српским жртвама отаџбинског рата у БиХ, потврђује Срни парох коњички јереј Милан Бужанин.

Према његовим ријечима, овој церемонији присуствоваће и предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић.

Отац Бужанин са жаљењем истиче да се Света литургија у храму у Брадини служи само једном годишње јер у овом страдалничком селу данас живи само двоје старијих пензионера српске националности.

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане виjести:

Спомен-капела за српске жртве – Jadovno 1941.

СТРАХИЊА ЖИВАК – ЖИВИ ДА БИ СВЕДОЧИО! – Jadovno 1941.

СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ СВЈЕДОЧЕЊЕ О ПОСТОЈАЊУ СРБА …

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: