fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

У БЕОГРАДУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА О СТРАДАЊУ ПРЕБИЛОВАЧКИХ СРБА

English

Отворена изложба Пребиловци у Београду

Отворена изложба Пребиловци у Београду

У Београду jе вечерас отворена изложба „Пребиловци“, коjа свjедочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, коjе jе, према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, представља наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи.

Изложбу jе благословио Његово преосвештенство владика-захумско херцеговачки и приморски Григориjе, коjи jе на свечаном отварању истакао да jе она важна, jер се догађа у Београду „гдjе постоjи много људи коjи jош не знаjу да постоjе Пребиловци са таквом раном, али и са таквом снагом живота коjу они у себи носе“.

„Вjера људи у живот, коjи су живjели у Пребиловцима jе невjероватна, и онда када су 1945. изашли из рата и наставили да живе и сада, послиjе посљедњег рата када су наставили да живе. Та црква, коjа jе просто васкрсла из костиjу, можда jе нешто наjљепше што се догодило макар у нашоj епархиjи у посљедњих много стотина година“, рекао jе владика Григориjе.

Предсjедник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура рекао jе да су Пребиловци, према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“ наjстрадалниjе село у Европи у Другом свjетском рату.

Он jе истакао да jе, према налазу државне комисиjе, из Пребиловаца страдало 850 од укупно 1.000 Срба.

„Страдале су жене и дjеца, а убиjени су у Шурманачкоj jами, дубокоj 66 метара, 6. августа 1941. године. Та jама налази се у католичкоj жупи Међугорjе, а убиjали су мjештани Међугорjа, Биjаковића и Шурманаца, Хрвати и муслимани из сусjедних села. На врло суров начин су живи бачени у jаму у коjоj су умирали данима и нико се из ње ниjе спасио“, рекао jе Јахура.

Он jе навео да jе у истоj jами убиjен и велики броj Срба из Сараjева, коjи су довезени возовима до жељезничке станице Шурманци, а пострадала су сва села на подручjу доње Херцеговине.

Покољ jе преживjело 172 Срба, од коjих 156 одраслих мушкараца и 16 жена и дjеце.

„Пребиловци би у сваком народу били вредност од посебног значаjа, ако не само као наjстрадалниjе српско село, онда као наjстрадалниjе европско. Нажалост, код Срба jе та свест деловањем разних фактора о страдању у НДХ прилично помућена, тако да jе то бачено у заборав и Пребиловци нису вредност каква би требало да буду“, рекао jе Јахура.

Он jе истакао да Пребиловци и данас трпе притисак са намjером да се таj злочин заборави, тако да они ни данас не могу да добиjу ознаку на путу – а близу њих хиљаде људи пролази магистралним путем од Сараjева ка мору и не знаjу да пролазе кроз Пребиловце.

Предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић изразио jе увjерење да ће изложба доприниjети обjелодањивању пребиловачке трагедиjе, али и народа источне Херцеговине.

Изложба, чиjи су аутори студенти бањалучког Универзитета Предраг Лозо и Драгослав Илић, садржи фотографиjе, животне приче, текстове и документа о злочину и о Пребиловчанима, а заjеднички jе проjекат Културног центра Новог Сада и Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке.

Градња храма у Пребиловцима, у чиjу крипту jе положено више хиљада посмртних остатака Срба убиjених у долини Неретве за вриjеме Другог свjетског рата, почела jе 1991. године.

Међутим, током 1992. године Хрватска воjска предвођена генералом Јанком Бобетком минирала jе крипту и багерима практично урадила све да се трагови злочина униште.

Иако jе велики броj моштиjу уништен сачувано jе седам сандука. Свети архиjереjски Сабор Српске православне цркве канонизовао jе пребиловачке мученике и од прошле године се славе као свети сваког 6. августа.

Спомен-храм у Пребиловцима поново се обнавља, захваљуjући броjним донаторима. Међу њима велики jе броj Срба коjи су пориjеклом из Херцеговине. Велику помоћ и подршку у изградњи храма пружила jе Влада Републике Српске.

Планирано jе да обновљени Спомен-храм у Пребиловцима буде освештан 8. августа.

Вечерашњем отварању изложбе присуствовали су, између осталих, предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта, умировљени епископ захумско херцеговачки и приморски Атанасиjе, новинар Срне у пензиjи и спелеолог Мирослав Куртовић, коjи jе учествовао у вађењу костиjу страдалника из Пребиловаца, те броjни посjетиоци.

Изложба у згради Народне банке Србиjе у Београду биће отворена до 28. маjа.

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане виjести:

КАКО ЈЕ ПРЕБИЛОВАЧКА НЕЈАЧ ГУРАНА У ШУРМАНАЧКУ ЈАМУ, У КОЈОЈ ЈЕ СКОНЧАЛО 2000 СРБА

Гостовање предсjедника УГ Јадовно 1941. на ТВ НАША и БН ТВ

ИЗЛОЖБА „ПРЕБИЛОВЦИ“ У БЕОГРАДУ

Владика Григориjе: Пребиловци су наjjачи и наjсвjежиjи симбол Васкрсења!

Пребиловци – Јадовно 1941.

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: