Рехабилитација – помирењe или отварање старих рана?

„Иста одела, исте псовке и команде. У таквоj гужви увек jе много жртава. Наjгоре jе што не знаш кога гађаш, а кад пуцњава почне, не престаjе до мрака. Њихова петокрака звезда и наша тробоjна кокарда, и када су биле на шаjкачама, могле су се осмотрити само из непосредне близине. Ако се сукобимо у селу, онда се тек створи кркљанац. Јуримо се око кућа и штала као деца коjа се играjу жмурке. Час ми jуримо њих, а час они нас. У таквоj игри гине све одреда: и ми и они, и жене и деца, и стока и кокошке, и све што jе живо“.

Ове речи само су фрагмент „Сећања из рата“ команданта Таковског четничког одреда Звонимира Вучковића, коjе на веома сликовит начин описуjу трагичне српске поделе у Другом светском рату. Чини се да су ових дана, нажалост, поново оживеле.

Четрнаести маj 2015. године биће уписан у календар наше националне историjе као датум када jе после 69 година рехабилитован генерал Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске воjске у отаџбини. Сатанизован као издаjник и слуга окупатора, осуђен на смрт, лишен грађанских права, части, достоjанства и имовине, стрељан као псето, остављен без гроба и мрамора. Његово место вечног починка ни дан-данас се не зна. Његова лична судбина се метафорички у много чему поклапа са судбином српског народа у Другом светском рату. Први устаник поробљене Европе, хваљен и обожаван, омражен и оспораван, издан и остављен од оних коjима jе веровао. Частан воjник изгубљене земље, добри отац подељене породице. Преко радиjа слушао глас своjе кћерке коjа га назива издаjником, а са собом на Зеленгору водио свог трећег сина и гледао како гине…

Реакциjе на рехабилитациjу генерала Михаиловића су очекивано подељене. Један (већински) део српске jавности подржава ову судску одлуку, док jе други осуђуjе. Једни сматраjу да jе коначно исправљена велика историjска неправда, док други тврде да jе рехабилитациjа вође Равногорског покрета срамота. Из „региона“, како се популарно назива простор бивше Југославиjе, долазе углавном негативне оцене. Посебно из Хрватске, чиjи медиjи генерала Драгољуба Михаиловића називаjу „четничким злочинцем“, успут га поредећи са Хитлером. Његову рехабилитациjу преносе као наjважниjу вест дана, жигосаjући jе као скандалозну. Ипак, мишљења смо да се на њихове ставове не треба обазирати. Посебно ако се има у виду улога Хрватске у Другом светском рату. Њихово мишљење нека задрже за себе. Хаjде да видимо како ће се Србиjа осећати након ове одлуке.

Сахрана курира jедне устаничке jединице у Руднику, коjоj заjедно присуствуjу четници и партизани

Фотографиjа jе преузета од господина Бранимира Гаjића

Колико год то чудно и апсурдно звучало, чини се да се Други светски рат у нашим главама никада ниjе завршио. Колико пута смо присуствовали сценама где се свађаjу „четници“ и „партизани“ на славама, свадбама, крштењима, сахранама, свим могућим и немогућим скуповима. Вређаjу се, оптужуjу, пањкаjу, мрзе. Препричаваjу jедни другима „њихове“ злочине, грехове и издаjе, доказуjући да jе баш њихова страна у рату била праведна. И четници и партизани и љотићевци и недићевци. А сви Срби. Како међу своjима разлучити ко jе крив а ко прав…? Нема породице у коjоj ниjе било припадника ових покрета за време Другог светског рата. Проклете српске поделе… Сви су криви! Сви су они проливали крв многих недужних људи! А због чега…? Због ратног лудила, разних идеологиjа, опсена и заблуда. Због тога што им jе неко усадио у памет да jе ознака на капи важниjа од оца, маjке, брата, сестре, кума, рођака, комшиjе, приjатеља… коjи носи неку другу ознаку. Наjчешће на шаjкачи. Сви су веровали у своj циљ, неку своjу борбу. И сви изгубили! Тj. ми смо изгубили! Да, ми Срби. Да ниjе тако, да ли бисмо са оволиком страшћу и после седам децениjа расправљали о томе да ли jе праведно да се рехабилитуjе наjодликованиjи српски официр Другог светског рата, коме се ни гроб не зна…? Изгледа да из наших подела ништа нисмо научили…

Ипак, желимо да веруjемо да ће рехабилитациjа оклеветаног генерала Михаиловића представљати почетак нашег помирења. Самих са собом. Време jе да се окаде неопоjани гробови, да се браћа изљубе, да jедни другима опросте сва сагрешења, да даjу вечни завет да никада више неће пуцати jедни на друге. Да старе ране зацеле. Да се коначно стави тачка на jедну луду, бесмислену, крваву поделу коjа нас jе прескупо коштала. Да цела Србиjа стане под jедан барjак. Да се врати себи и Богу.

Аутор: Јован Алексић

Извор: СРПСКИ АКАДЕМСКИ КРУГ

Везане виjести:

Рехабилитован Дража Михаиловић

Треба ли хероjу рехабилитациjа?

Битка четника и партизана jош од црвеног октобра! – Jadovno …

ГОДИШЊИЦА СМРТИ ГЕНЕРАЛА ДРАГОЉУБА МИХАИЛОВИЋА …

Емиграциjа финансира потрагу за гробом ђенерала Драже …

СЛУЖЕН ПОМЕН ЂЕНЕРАЛУ ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ …

Јерусалим Пост: Генерал Дража Михаиловић … – Jadovno 1941.