Драго Кнежевић
Обиљежавање 23 године од страдања 37 Срба насеља Чардак биће одржано у недjељу, 26. априла, у спомен-комплексу на мjесту масовне гробнице гдjе су посмртни остаци откривени, потврдио jе Срни предсjедник Удружења ратних заробљеника општине Дервента Драго Кнежевић.
Он jе рекао да jе већина Срба убиjена на Мали Васкрс 1992. године на кућном прагу, а злочине су починили припадници регуларне воjске Хрватске, потпомогнути паравоjним хрватско-бошњачким jединицама из Дервенте.
Осим страдања Срба у самом насељу Чардак, помен парастос и сjећање биће одржано и за страдале мjештане у логорима Пољари, Томасово брдо, насеље Јасиковача-Гаковац.
„Нису биле поштеђене ни жене, дjеца ни старци. Умjесто да се радуjемо Васкрсу, броjне породице су тада завиjене у црно, а становништво одведено у логоре, из коjих се jедан броj њих никада жив ниjе вратио“, рекао jе Кнежевић.
Страдале су читаве породице – из куће Лазаревић отац, маjка и син, из куће Живковић отац, маjка и син, брачни парови Зорић и Ћудић.
„У масовноj гробници покраj магистралног пута, коjа jе откривена након рата, пронађено jе 19 тиjела Срба коjи су буквално били набацани на jедно мjесто и преко коjих jе навучена земља. То jе био неописиви призор и сценарио коjи људски ум ниjе могао смислити“, каже Кнежевић.
На мjесту гдjе jе откривена масовна гробница започета jе градња спомен-комплекса, а у овогодишњем капиталном буџету општине предвиђено jе 25.000 марака за наставак изградње.
„Спомен-комплекс гради се као знак сjећања на све страдалнике Чардака, а замишљен jе и као мjесто на коjем ћемо се сjећати и страдалих цивила из насеља Јасиковача-Гаковац“, додаjе Кнежевић.
Позивнице да присуствуjу годишњици обиљежавања страдања Срба насеља Чардак упућене су на броjне адресе локалних и републичких власти и институциjа.
Планом обиљежавања предвиђено jе одржавање помен парастоса, полагање цвиjећа и виjенаца, те обраћање предсjедника Удружења ратних заробљеника Дервента Драге Кнежевића, начелника општине Милорада Симића, те представника републичких власти.
Велики броj оних коjи нису успjели да се спасу заробљен jе и одведен у логоре у воjном складишту Рабић и бившем Дому ЈНА у Дервенти, у коjима су излагани наjсуровиjим облицима тортуре.
Бивши логораши причали су да су прво раздвоjили дjецу и жене од одраслих мушкараца, да су жене касниjе пустили, али су их силовали и малтретирали, док су мушкарци данима били затворени у овим логорима.
Кнежевић jе рекао да jе за злочине над Србима у Дервенти осуђен Нихад Хамзић Фриц на двиjе године затвора, Ивица Перковић Мунгос на четири године затвора, затим Есад Чавалић на пет и његовог брат Дервиш на пет и по година затвора.
Чека се изручење Алмаза Незировића, некадашњег чувара логора Рабић, коjе jе одобрио Федерални амерички суд.
Сличну процедура – изручење се очекуjу и код Азре Башић коjа се налази у америчкоj савезноj држави Кентаки, а коjоj логораши на терет стављаjу да jе заклала Благоjа Ђураша из насеља Чардак, те да jе натjерала заробљенике да лижу његову крв.
Кнежевић jе рекао да су броjни логораши дали изjаве и учествовали као свjедоци у поступцима коjи се воде пред домаћим судовима, те да су, нажалост, броjни логораши умрли од посљедица премлаћивања и мучења по логорима.
„Људи су обољели, умиру. Наjвећи свjедок свих злочина Миле Кузмановић jе умро, био jе на свим већим мjестима на коjима су Срби затварани и мучени“, каже Кнежевић.
Он истиче да ће дио предмета за ратне злочине бити процесуиран у Хрватскоj, пред судовима у Загребу и Осиjеку, jер извршиоци злочина нису доступни правосудним институциjама БиХ.
„Логораши су прихватили одлазак у Хрватску да свjедоче. То jесте нова патња за логораше, али са циљем доказивања страдања Срба и таj болни процес морамо преживjети“, каже Кнежевић.
Обиљежавање ће почети у 12.00 часова.
Везане виjести:
Дервента: Освештан спомен комплекс Чардак – Jadovno 1941.