ДАНАС 16 ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА НАТО АГРЕСИЈЕ

Бомбардовање Београда 1999.

Данас се навршава 16 година од почетка Нато агресиjе на некадашњу СР Југославиjу током коjе jе убиjено наjмање 2.500, више од 12.500 рањено, а кориштена jе и мунициjа са осиромашеним ураниjумом, као и графитне бомбе.

Током 78 дана бомбардовања током операциjе коjу jе Нато назва „Милосрдни анђео“ погинуло jе или нестало укупно 1.008 припадника воjске и полициjе – од коjих 659 припадника воjске, а 349 припадника полициjе, теже и лакше jе рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 дjеце.

У бомбардовању jе уништено и оштећено 25.000 стамбених обjеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга, оштећено jе 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дjечjих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док jе 38 разорено.

Укупна материjална штета проциjењена jе на више десетина милиjарди долара, док ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обjелодањени, али jе наjпознатиjи случаj обарање невидљивог авиона Ф-117, код Буђановаца.

Одлука о агресиjи на СР Југославиjу донесена jе, први пут у новиjоj историjи, без одобрења Савjета безбjедности УН, а наредбу jе тадашњем команданту савезничких снага америчком генералу Веслиjу Кларку издао генерални секретар НАТО-а Хавиjер Солана.

СР Југославиjа jе нападнута под изговором да jе кривац за неуспjех преговора у Рамбуjеу и Паризу о будућем статусу покраjине Косово и Метохиjа.

Ваздушни напади 19 земаља чланица НАТО-а почели су 24. марта 1999. године у 19.45 часова крстарећим ракетама и авиjациjом на више подручjа Србиjе и Црне Горе, а посљедњи напад догодио се 10. jуна, у 13.15 часова, недалеко од Косовске Каменице, иако jе Воjно-технички споразум у Куманову потписан 9. jуна 1999. године.

Током агресиjе извршено jе 2.300 ваздушних удара на 995 обjеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало jе скоро 420.000 проjектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО jе лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од коjих jе погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, употриjебио jе забрањену мунициjу са осиромашеним ураниjумом.

Уништена jе трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двиjе рафинериjе, у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су први пут употриjебиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Генерални секретар НАТО-а 10. jуна издао jе наредбу о прекиду бомбардовања, пошто jе започело повлачење снага СР Југославиjе и Србиjе са Косова и Метохиjе, а Савjет безбjедности УН jе усвоjио Резолуциjу 1244, упутивши на Косову и Метохиjу 37.200 воjника Кфора из 36 земаља са задатком да „чуваjу мир и безбjедност“.

Упркос међународном присуству, напади Албанаца на Косову на преостале Србе су постали свакодневни, а врхунац се десио 17. марта 2004. године, када jе у синхронизованом погрому убиjено 19 људи, више стотина Срба jе повриjеђено, а око 4.000 протjерано.

У мартовском погрому jе стотине српских домова уништено, више српских села сравњено са земљом, а на десетине цркава и манастира изузетне културно-историjске важности, коjи су под заштитом УНЕСКО-а, уништено.

Посљедице бомбардовања осиромашеним ураниjумом током година све су видљивиjе, а као jедна од посљедица jавило се драстично повећање малигних обољења.

У Институту у Винчи, код Београда, у jош неадекватним условима чува се радиоактивни материjал прикупљен послиjе бомбардовања.

Извор: 

Везане виjести:

Кад оборени опет полете

Да се не заборави!

ШЕСНАЕСТ ГОДИНА ОД АГРЕСИЈЕ НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ

ВОЈСКА НАТО МОЖЕ СЛОБОДНО ДА „КРСТАРИ“ СРБИЈОМ …