Бомбардовање Београда 1999.
Данас се навршава 16 година од почетка Нато агресиjе на некадашњу СР Југославиjу током коjе jе убиjено наjмање 2.500, више од 12.500 рањено, а кориштена jе и мунициjа са осиромашеним ураниjумом, као и графитне бомбе.
Током 78 дана бомбардовања током операциjе коjу jе Нато назва „Милосрдни анђео“ погинуло jе или нестало укупно 1.008 припадника воjске и полициjе – од коjих 659 припадника воjске, а 349 припадника полициjе, теже и лакше jе рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 дjеце.
У бомбардовању jе уништено и оштећено 25.000 стамбених обjеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга, оштећено jе 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дjечjих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док jе 38 разорено.
Укупна материjална штета проциjењена jе на више десетина милиjарди долара, док ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обjелодањени, али jе наjпознатиjи случаj обарање невидљивог авиона Ф-117, код Буђановаца.
Одлука о агресиjи на СР Југославиjу донесена jе, први пут у новиjоj историjи, без одобрења Савjета безбjедности УН, а наредбу jе тадашњем команданту савезничких снага америчком генералу Веслиjу Кларку издао генерални секретар НАТО-а Хавиjер Солана.
СР Југославиjа jе нападнута под изговором да jе кривац за неуспjех преговора у Рамбуjеу и Паризу о будућем статусу покраjине Косово и Метохиjа.
Ваздушни напади 19 земаља чланица НАТО-а почели су 24. марта 1999. године у 19.45 часова крстарећим ракетама и авиjациjом на више подручjа Србиjе и Црне Горе, а посљедњи напад догодио се 10. jуна, у 13.15 часова, недалеко од Косовске Каменице, иако jе Воjно-технички споразум у Куманову потписан 9. jуна 1999. године.
Током агресиjе извршено jе 2.300 ваздушних удара на 995 обjеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало jе скоро 420.000 проjектила укупне масе 22.000 тона.
НАТО jе лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од коjих jе погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, употриjебио jе забрањену мунициjу са осиромашеним ураниjумом.
Уништена jе трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двиjе рафинериjе, у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су први пут употриjебиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
Генерални секретар НАТО-а 10. jуна издао jе наредбу о прекиду бомбардовања, пошто jе започело повлачење снага СР Југославиjе и Србиjе са Косова и Метохиjе, а Савjет безбjедности УН jе усвоjио Резолуциjу 1244, упутивши на Косову и Метохиjу 37.200 воjника Кфора из 36 земаља са задатком да „чуваjу мир и безбjедност“.
Упркос међународном присуству, напади Албанаца на Косову на преостале Србе су постали свакодневни, а врхунац се десио 17. марта 2004. године, када jе у синхронизованом погрому убиjено 19 људи, више стотина Срба jе повриjеђено, а око 4.000 протjерано.
У мартовском погрому jе стотине српских домова уништено, више српских села сравњено са земљом, а на десетине цркава и манастира изузетне културно-историjске важности, коjи су под заштитом УНЕСКО-а, уништено.
Посљедице бомбардовања осиромашеним ураниjумом током година све су видљивиjе, а као jедна од посљедица jавило се драстично повећање малигних обољења.
У Институту у Винчи, код Београда, у jош неадекватним условима чува се радиоактивни материjал прикупљен послиjе бомбардовања.
Везане виjести:
ШЕСНАЕСТ ГОДИНА ОД АГРЕСИЈЕ НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ
ВОЈСКА НАТО МОЖЕ СЛОБОДНО ДА „КРСТАРИ“ СРБИЈОМ …