Поглед на Подгорицу и Љешкопоље гдjе се наводно, одиграла битка између браће Црноjевића
Чим се потурчио и султан га поставио за управитеља Скадарског санџаката, Скендер-бег jе заумио да освоjи Црну Гору и преотме власт брату Ђурађу.
Ђурађа Црноjевића jе на престолу наслиjедио Стефан Црноjевић, млађи брат, односно наjмлађи син Ивана Црноjевића. Он jе само формално управљао Горњом Зетом све до 1499. године када га jе скадарски санџак-бег Фериз паша, заробио и утамничио, па jе тако Горња Зета, односно Црна Гора и формално изгубила самосталност и припоjена Скадарском санџакату.
– По прилици – сматра историчар професор Предраг Вукић – Стефан Црноjевић jе ипак убрзо ослобођен, замонашио се и изгледа недуго потом као монах и умро у манастиру Врањини.
Судбина средњег сина Ивана Црноjевића, Станка или Станише, заслужуjе – по мишљењу историчара Вукића – посебну пажњу.
– Иван Црноjевић jе према народном предању, али и према неким историjским документима, негдjе при краjу своjе владавине, по прилици 1485. године, у знак поштовања и лоjалности, упутио свог средњег сина у Цариград да као талац двори турског султана. Он jе ту изучио високе воjне школе. Кад jе примио ислам, ниjе поуздано познато, да ли док му jе jош отац био жив или касниjе, али jе сигурно да jе том приликом добио име Скендер-бег.
По предању, мада за то нема тврдих историjских доказа, он jе одмах пошто jе прешао у ислам желио да освоjи Црну Гору и преотме власт стариjем брату Ђурђу. Предање вели да jе он чак и воjску повео на брата, али jе, наводно доживио пораз у сукобу са његовом воjском до коjег jе, тобож, дошло у Љешкопољу…
Станко Црноjевић се, опет по предању, одмах пошто се потурчио настанио у селу Бушате код Скадра, коjе и данас постоjи. По том селу су се његови потомци, односно потомци тог исламинизираног огранка лозе Црноjевића, прозвали Бушатлиjе:
– Године 1514. султан jе новопеченог Скендер-бега поставио за црногорског санџак-бега. Пошто jе простор старе Црне Горе, након пада под турску власт 1499. године, ушао у састав Скадарског санџаката, са сjедиштем у Скадру, султан 1514. оснива Црногорски санџакат, као посебну административну jединицу са сjедиштем на Жабљаку Црноjевића и за његовог управитеља именуjе Скендер-бега Црноjевића – Бушатлиjу – вели Предраг Вукић.
Његош о Станку
Историjа нигдjе не спомиње ту „љешкопољску битку” браће Црноjевића, али jе Његош опjевао у „Горском виjенцу”, у jедном од народних кола, у коjем jе изразио и своj лични став према чину Станка Црноjевића што jе, у ствари, била порука своj „браћи потурченоj „из главе циjела народа”:
„Љута клетва паде на изрода!
Прокле мати од невоље сина,
те књегиња Иванбеговица,
прокле Мара свог сина Станишу,
прогризе jоj сису у посање,
раjско пиће просу у њедрима.
Стиже ђецу родитељска клетва!
Станиша jе образ оцрнио,
похулио на вjеру Христову,
на jуначко племе Црноjево,
обука се у вjеру крвничку
и братске jе крви ожеднио,
Грдне трске поврх Љешкопоља:
два се брата боре око вjере,
а око њих хиљаде ратниках!
Стиже сина материна клетва,
погибе му воjска сваколика;
бjежи Станко управ Баjазиту,
да с њим jеде маџарске носове.
О гниjездо jуначке свободе,
често ли те бог нагледа оком,
много ли си муке прениjело,
многе ли те чекаjу побjеде!“
Сjутра: СТАНКА ЈЕ ЗАМЕЛО ВРИЈЕМЕ
Извор: Дан
Везане виjести:
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу I
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу II
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу III
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VI
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VII
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VIII
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IX
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу X
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XI
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XII