У Европи данас нема народа чиjа се права толико брутално газе као што jе то случаj са Србима у Црноj Гори – упозорава Будимир Алексић, професор на Цетињскоj богословиjи.
Манастир Острог
Приредио: Тихомир БУРЗАНОВИЋ
Митрополиjа црногорско-приморска подниjела jе до сада више од 130 доказа црногорским властима за враћање имовине – само 1946. године православним црквама и манастирима у Црноj Гори одузето jе око 3.500 хектара земљишта.
Те године у „државну своjину“ прешла jе и имовина Цркве коjа jе у књигама вођена „jедан кроз jедан“, на примjер, четири зграде у центру Подгорице или земљиште у главном граду на коjем су изграђени стадион „Будућности“ и кошаркашка игралишта под Горицом.
У Митрополиjи су свjесни да jе дио те имовине употриjебљен или продат више пута и да не може бити враћен у пређашње стање.
„Још ниjе донесен закон о реституциjи и обештећењу црквене имовине, па су Црква и верске заjеднице дискриминисани односу на друга правна и физичка лица, иако годинама апелуjу и траже од владе да се донесе закон и коначно изврши праведна реституциjа у разумном року“, каже за Срну протоjереj-ставрофор Велибор Џомић.
Он подсjећа да црквена имовина у Црноj Гори има свог титулара – Митрополиjу црногорско-приморску, што потврђуjу хиљаде тапиjа, уговора о поклону или завjештања, листови непокретности, купопродаjни уговори, повеље, хрисовуље…
До Другог свjетског рата, Црква jе имала огромне посjеде у своjини, према неким рачуницама – готово трећину териториjе Црне Горе! Манастирски комплекси били су величине и до 800.000 квадрата.
Манастир Добриловина имао jе читаве планине и катуне, сва села око манастира Острог била су на црквеноj земљи, док су у Бjелопавлићима мjештани коjи су имали куће на црквеним имањима плаћали накнаду.
Само манастир Света Троjица у Пљевљима имао jе приjе експроприjациjе око 700 хектара шуме, 68 хектара ораница и ливада, млинове и зграде у пљеваљскоj чаршиjи… Према повељи из 1482. године, циjело Цетињско поље, осим Баjица и Доњег краjа, били су власништво Митрополиjе црногорско-приморске.
Данас су на удару и наjвеће светиње – Цетињски манастир и Манастир Острог. Самозвани митрополит црногорско-приморски Михаило, у народу познатиjи као распоп Мираш, приjе неку годину покушао jе да на силу заузме Цетињски манастир, али су га у томе сприjечили вjерници СПЦ.
Михаило Бурић, професор Универзитета Црне Горе, члан владаjућег ДПС-а и бивши градоначелник Подгорице, тврди да „власник православног светилишта манастира Острог не може бити Српска православна црква, већ она може да буде само корисник“!?
„Власник на кога би се могао водити оваj манастирски комплекс може бити само општина Даниловград, евентуално држава, jер су општина и држава по питању власништва суплементарни“, рекао jе Бурић црногорски медиjима.
Ова прича не изненађуjе Будимира Алексића, професора на Цетињскоj богословиjи, jер то, како каже, траjе jош од времена титоизма и отимачине црквене имовине коjа ни до данас ниjе враћена Митрополиjи црногорско-приморскоj.
„Закон о културним добрима jе тако конципиран да држава има `одрешене руке`, па може чак да забрани скуп код манастира ако процени да то треба урадити. Суштина свега jе провођење антисрпске идеологиjе и борба против српског идентитета и Српске православне цркве“, каже Алексић за Срну.
Он наводи да црногоски режим, од маjског референдума 2006. године, обликуjе идентитет „новог црногорског човека“ тако што „форсира стварања државе, нациjе и jезика, а остало им jе jош недовршено питање цркве“..
„На делу jе државни, националистички проjекат. Сигуран сам да у Европи данас нема народа чиjа се права толико брутално газе као што jе то случаj са Србима у Црноj Гори“, тврди Алексић.
Прошле године jе инспектор Управе за заштиту културних добара Црне Горе, „због незаконитих интервенциjа на манастиру Острог“, поднио кривичну приjаву против Митрополиjе црногорско-приморске и митрополита Амфилохиjа.
Разлог jе, како наводе, таj што су „урађени мозаици интензивног колорита са ликовима светитеља на различитим и неуобичаjеним позициjама, подигнута Црква Светог новомученика Станка на платоу изнад доњег манастира Острог, направљена капиjа у порти горњег манастира, а двориште поплочано каменим плочама“…
И Закон о културним добрима, коjи jе дjело Министарства културе Црне Горе (министар jе био данашњи амбасадор Црне Горе у Београду) иде на руку прогонитељима Цркве.
Митрополиту Амфилохиjу суђено jе због изречене клетве: „Ко срушио таj храм, Бог га срушио, и њега и његово потомство и часни крст му судио!“.
Амфилохиjе jе поручио надлежнима у црногорскоj власти да „градња храмова ниjе државно, нити питање за министре, већ за поглаваре триjу конфесиjа коjе постоjе у Црноj Гори“.
Везане виjести:
АМФИЛОХИЈЕ: ОВО ЈЕ ЋИРИЛИЧНИ НАРОД И … – Jadovno 1941.
Заборавили заветни камен – Jadovno 1941.