БРАТУНАЦ, 5. ЈАНУАРА /СРНА/ – У цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас jе служен парастос за 158 српских цивила и воjника из овог мjеста и околних села погинулих у минулом рату, од коjих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице и оближњих братуначких села на Божић, 7. jануара 1993. године.
Потом су прислужене свиjеће за покоj душа настрадалих, а присутне делегациjе положиле су цвиjеће код централног споменика у Кравици подигнутог за 3.267 Срба из региjе Бирач погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату.
Цвиjеће су положили представник Министарства рада и борачко-инвалидске заштите републике Српске Мирослав Маричић, те делегациjе Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организациjе Српске, те општина и борачких организациjа Сребренице, Братунца и Зворника.
Представници Удружења за друштвена истраживања и комуникациjе из Сараjева први пут су положили цвиjеће, како су рекли, у име одговорних грађана БиХ.
Настављаjући етничко чишћење и уништавање свега што jе српско, започето у априлу 1992. године, муслиманске снаге из Сребренице, уз помоћ jединица са братуначког, власеничког и зворничког подручjа упале су на православни Божић 1993. године у Кравицу, гдjе су убиле 49, раниле 80 српских цивила и воjника, а седам их jе нестало од коjих пет ниjе пронађено ни након 22 године.
Тога дана село jе опљачкано и запаљено jе 688 српских кућа, око 2.000 помоћних и 27 друштвених обjеката. Око 1.000 становника остало jе без домова у jедном дану и кроз сметове се пробило према Дрини, избjегавши сигурну смрт.
Без jедног или оба родитеља остало jе 101 диjете.
Од почетка рата па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мjеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убиjаjући све што стигну, пљачкаjући и палећи српску имовину. Заробљене су мучили, масакрирали, одсиjецали им главе и показивали у Сребреници. Забиљежен jе и случаj да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.
Од педесетак Срба коjи су почетком рата остали у Сребреници, преживjела jе само jедна старица, док jе друга старица Иванка Мирковић у jулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу. Већина несталих jош ниjе пронађена и ексхумирана.
Јединице Насера Орића протjерале су и поубиjале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и jош неких одмах на почетку рата.
Онда су почели упади у нешто удаљениjа сребреничка и братуначка села Ратковићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазjе, Сасе, Биљача, Факовићи, Бjеловац, Сикирић, Подравање па све до упада и масакра у Кравици 7. jануара 1993. године и Скеланима 16. jануара исте године када jе у та два мjеста убиjено 114 Срба од коjих jе више од половине било цивила.
И након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН и наводне демилитаризациjе муслиманских снага, упади из те енклаве у српска села су настављени тако да су, изузимаjући три села уз Дрину, уништена сва српска села на подручjу сребреничке и велики броj села у братуначкоj општини /више од 100 села/, а jединице Насера Орића убиле су 3.000 Срба од коjих велики броj цивила.
Напади и масакри наjчешће су извођени на велике православне празнике, као што су Божић, Петровдан, Ђурђевдан и други.
За 22 године након рата нико ниjе одговарао ни за jедан злочин почињен над српским становништвом у средњем Подрињу, па ни за оваj почињен на Божић у Кравици.
Везане виjести:
Сутра парастос за 158 убиjених Срба у Кравицама
У КРАВИЦИ ПАРАСТОС ЗА 49 СРПСКИХ ЖРТАВА – Jadovno 1941.
Сjећање – парастос за 158 побиjених у Кравици – Jadovno 1941.