Каква jе судбина преосталих Срба коjи данас живе у престоници Далмациjе. Чека се кров на Цркви Светог Саве и повратак прогнаних. Стрепе да ће заувек нестати
НОВИ градоначелник Иво Балдасар први jе челник Сплита коjи jе после четрдесет година посетио Црквену православну општину у овом граду. То jе Србима и свештенству СПЦ у Сплиту улило наду да ће градска власт и држава Хрватска дати коначну дозволу за довршетак храма Светога Саве. Српску цркву на сплитском Оброву, покраj рибарнице, проjектовао jе Александар Дероко, коаутор храма Светог Саве на Врачару.
– Храм Светог Саве у Сплиту jе храм-мученик.
Његова градња jе почела 1937. године и до данашњег дана jош ниjе завршен. Пре Другог светског рата, подигнути су зидови од осам метара и ту се стало. Тако jе и данас. Смењивале су се разне државе и власти, али храм Светога Саве стоjи недовршен због недостатка политичке воље и хришћанске љубави као отворена српска рана у самом центру Сплита – говори за „Новости“ епископ далматински Фотиjе.
Последњих година СПЦ jе три пута тражила дозволу да подигне кров на цркви, али град Сплит и држава Хрватска jош оклеваjу, па се Срби моле Богу у
недовршеном храму и на улици испред цркве.
УМОРНИ ОД РАТА СВИ
су овде уморни од рата и ратне реторике. Људи вапе за миром и нормалним животом. То jе оно што jе нама Србима потребно у Сплиту и широмДалмациjе. Требаће много времена да се све нормализуjе. Морамо да се надамо и радимо сви на томе, како Црква тако и надлежне институциjе Хрватске и наше матичне државе Србиjе – каже епископ далматински Фотиjе.
Градоначелник Балдасар jе мени лично обећао краjем фебруара да ће покривање српске цркве да се заврши за време његовог мандата. Веруjем му, jер jе то jедини Сплићанин на власти, коjи нас Србе доживаљава као своjе суграђане. Ми се овде, иначе, већ децениjама боримо као национална мањина за наша права, да будемо третирани као људи, а не као зликовци и да не будемо као народ избрисани и заборављени – каже Мирослав Јовичић, председник Националног већа Срба у Далмациjи, коjи нам открива хрватску тактику погрешног броjања Срба у Сплиту.
Јер, приликом пописа становништва у Сплиту у статистици се приказуjе 4.140 Срба, док их према Јовичићевом мишљењу у престоници Далмациjе данас има око 12.000. Разлика у броjу Срба се прави тако што се живи људи уписуjу на листе несталих, одсељених, избеглих, протераних и убиjених. Уз то, у Сплиту не престаjе притисак на Србе да се иселе. Пишу се пароле типа „Србе на врбе!“ и прети батинама. Чланови Већа српске националне мањине
нападнути су у своjим просториjама када jе група млађих Сплићана упала и разбиjала инвентар после утакмице рукометних репрезентациjа Хрватске и Србиjе. Србе проусташка младеж наjчешће напада приликом прославе Светог Саве и других православних празника.
– Често имамо провокациjе и нападе на наше вернике и светиње, исписане ружне графите и провале у српске просториjе. После тих напада остаjе зло
и пустош. У таквоj атмосфери многи наши људи у Сплиту и не смеjу да се изjасне као Срби. Ми из СПЦ зато посебно тешко долазимо до Срба у граду
Сплиту. Они и даље не смеjу да приме свештенике у своjе станове, jер jош живе у страху. Пошто у Сплиту живе већином стариjи људи, нажалост, у
парохиjи наjвише имамо сахрана, а врло мало крштења и венчања. Надамо се да ће се то променити повратком млађих људи са породицама – веруjе
владика Фотиjе, коjи jе убеђен да би довршетак храма духовно ослободио и сабрао све Србе у Сплиту.
Млади Срби у другом по величини граду у Хрватскоj тешко долазе до посла. Многи немаjу стан, између осталог, и зато што у њиховим домовима живе
друге особе. Сам Мирослав Јовичић има два незапослена сина, незапослену жену Наду, непокретну ташту, са коjима живи у jедном девастираном стану. Да не издаjе кућу свог оца туристима, каже, не би имали од чега пристоjно да живе.
– Срби мораjу да се враћаjу у Сплит и Далмациjу, jер ће им држава Хрватска и званично одузети земљу и имања коjа не обрађуjу. Поjединци су већ запосели ту њихову имовину и бахато се размећу као да jе њихова. Без основних услова за живот, без шансе за добар посао и солидна примања, али и без сарадње са матицом Србиjом тешко jе очекивати да ће Србима у Сплиту ускоро бити боље – песимиста jе Мирослав Јовичић, познатиjи у сплитском парламенту као посланик Мишо.
ПРЕЋУТАНИ СРБИ
КАДА су Сплићани славили сто година од оснивања свог фудбалског клуба Хаjдук намерно су од jавности сакрили чињеницу да су оваj тим основали Срби – браћа Фабиjан и Лука Калитерна, Луциjан Стела, Вjекослав Иванишевић, Иван Шакић. Потпуно jе прећутано да су у оснивању клуба учествовали и српски студенти из Беча и Прага – Блажо Приморац, Борислав Приморац, Ђорђе Матавуљ, Никола Матановић, Павле Јанковић, Филип Радовић, Филип Јанковић, Јован Дивац, Новица Давнић, Бранко Вуковић. Прећуткуjе се и да су логистичку и материjалну помоћ за клуб студенти добили од организациjе „Српска зора“. А и само име клуба Хаjдук jе српског порекла, што су Хрвати, такође, сакрили од навиjача – открива Мирослав Јовичић.
Пише: Марко Лопушина
Извор: Новости