Пише: Душан Басташић
Дрвене играчке коjе ће видjети Бањалука, живописна су обиљежjа наjвећег хрватског мариjанског светишта, Мариjе Бистрице и одувиjек су симболично везане уз ходочашћа у ово наjвеће национално светиште у Хрвата, веће и од онога у Међугорjу.
Вечерас ће у Музеjу Републике Српске у Бањалуци, у 18 часова бити отворена изложба под називом: „Дрвене играчке хрватског Загорjа.“
На саjту Музеjа Републике Српске, може се прочитати: „Риjеч jе о играчкама коjе се налазе на Листи заштићених нематериjалних културних добара Републике Хрватске.
Организатори кажу да jе ово наставак сарадње Музеjа Републике Српске и Музеjа у Горњоj Стубици коjа jе почела преговорима о истраживању старих заната и заjедничким учешћем у ИПА фондовима.
Онако на „прву“, закључио би човjек да jе занимљиво погледати каквим се играчкама играjу дjеца хрватског Загорjа, у вриjеме док се њихови стариjи сународници „играjу“ чекићима, лупаjући латинично-ћириличне табле и антисрпским графитима урешаваjу лиjепу њихову.
Јесте да jе прекогранична културна сарадња добродошла али упада у очи провинциjски снисходљив однос тобоже пораженог, слабог и малог према тобоже побjеднику, jаком и великом, jер не сарађуjе Музеj Републике Српске у Бањалуци са Хрватским државним музеjом у Загребу, него са Музеjом из Горње Стубице, малог градића у Хрватском Загорjу.
Недавно jе наш Музеj гостовао у Горњоj Стубици са изложбом: „Збирка накита музеjа Р. Српске.“
Сложићете се да би било „непоћудно и реметилачки“ у Стубици а камоли у Загребу изложити национално културно благо Републике Српске у виду дjела Петра Кочића или нпр. рукотворина и народних ношњи са Мањаче.
Али организатори проциjенише да jе сасвим примjерено, у централном републичком музеjу, у главном граду Српске поставити изложбу хрватског националног културног блага, са експонатима све у доминираjућоj црвено-биjелоj комбинациjи боjа са фигурицом Загорца чиjи врат краси шал у боjама хрватске шаховнице.
Можда би и прошла очекивана демагогиjа, како се побогу, ради само о безазленим дjечjим играчкама, да се сами Загорци нису похвалили као су те традиционалне дрвене играчке уствари живописна обиљежjа наjвећег хрватског мариjанског светишта, Мариjе Бистрице и како су одувиjек симболично везане уз ходочашћа у ово наjвеће национално светиште у Хрвата, веће и од онога у Међугорjу.
Успут се похвалише, да тко год да jе отишао на ходочашће у ово мариjанско светиште ниjе се могао не вратити са „чикачоком“ – популарном дрвеном клепетачом….
У Мариjи Бистрици, сваке се године служи Миса у цркви на отвореном, блаженог Алоjзиjа Степинца а предводи jе воjни ординариj, бискуп Јураj Језеринац. Ове jе године, бискуп Језеринац на jубиларном 20. воjном ходочашћу подсjетио и како jе брига Цркве за воjнике и полицаjце на подручjу Републике Хрватске почела већ 1991. године, почетком агресиjе на Хрватску, када jе др. Фрањо Туђман упутио молбу предсjеднику Бискупске конференциjе да би се побринуо за „духовну скрб бранитеља“ коjи су у тим данима, као добровољци с круницом у руци, кренули на прву црту бранити Домовину.
Сваке године на Воjно редарственом ходочашћу у Мариjу Бистрици окупе се ветерани са ратним заставама, под коjима су по систему спаљене земље, ослобађаjући домовину од унутрашњег и вањског агресора, протjерали преко 450.000 Срба из Републике Српске Краjине и Хрватске, неколико их хиљада побили, уништили преко 3.000 споменика антифашистичкоj борби и цивилном жртвама рата и спалили преко 2.700.000 „непоћудних“ књига.
Под истим су заставама неки међу њима починили нечувена звjерства на подручjу Мркоњић града и стигли надомак Бањалуке, града у коме се вечерас у централном музеjском простору излажу играчке – сувенири без коjих ветерани након воjно-редарственог ходочашћа у Мариjи Бистрици, не иду кући.
Успут, већ двиjе године без успjеха покушавамо у Музеjу Републике Српске поставити изложбу о комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг.
Да себе и Вас коjи ово читате питам шта нам се то дешава, нећу, jер jе одговор и Вама и мени потпуно jасан.
Рече покоjни професор Јован Рашковић: Луд народ!
Душан Басташић
Предсjедник удружења грађана Јадовно 1941.