О Месићу и Госпићу: Кратки садржај бајке

Овај сажетак Госпићке бајке објављен је уз свједочанство браће Калањ у Новом листу, 23.02.2002.

Давне деведесет и прве године у два је дана, 16. и 17. листопада са својих радних мјеста, с улица, из кућа, станова и склоништа одведено више десетина грађана градића Госпића. Смјештени су у привремени затвор у војарни Перушић. Дана 18. листопада њих је двадесет и пет одведено из војарне на локалитет Липова Главица. Тамо су сви стријељани.

Неколико дана након тога ти су лешеви поливени бензином и запаљени. Два мјесеца након тога лешеви су случајно пронађени. Патолог Зоран Станковић са београдске Војно-медицинске академије долази и ради обдукцију. Уз помоћ родбине жртава идентифицирано је осамнаест жртава. Међу њима и Ђорђе Калањ и Мирјана Калањ. Један од свједока злочина сјећа се Ђорда Калања јер је од свједока у војарни затражио чашу воде за супругу. Мирјану Калањ тада у војарни Перушић свједок није видио. Била је превелика гужва.

Главна мисао бајке: нема.

Име писца бајке: Непознат?
Вријеме радње: до 1991. од 1991.
Мјесто радње: Госпић, Ријека, Лошињ, Загреб, Љубљана, Београд, Нови Сад

Главни ликови

Мирјана Калањ, рођена 1946. Леш У-С-7
смрскана лубања, велики број костију угуран у шупљину лубање, убијена тупим предметом. Запаљена.
Иза ње остало: неколико зубију, сат, ситан, изнутра плав, сребрне казаљке, сребрни ремен.

Ђорђе Калањ, рођен 1940. Леш У-С-12 погођен са најмање 9 метака у леђа, запаљен
Иза њега остало: комадић кожнатог опасача

Драшко Калањ, 1991. године студент у Загребу
данас: дипломирани инжињер стројарства у Новом Саду

Бојан Калањ, 1991. средњошколац у Госпићу
данас: апсолвент права у Новом Саду

Нека друга лица

Паво Рукавина: 1991. окружни тужитељ у Госпићу
данас: вршитељ дужности жупанијског државног одвјетника.
Ништа није видио. Ништа није знао.

Иван Керн: 1991. замјеник јавног тужитеља Републике Хрватске
данас: одвјетник Мирка Норца оптуженог за ратни злочин против цивилног становништва у Госпићу 1991.
Ништа није знао.

Милорад Пуповац: предсједник Српског демократског форума
данас: слично
Ништа није знао.

Стипе Месић: 1992. предсједник Хрватског сабора. У рујну предсједао сједници Сабора на којој је разријешен Ђорђе Калањ јер пет дана није долазио на посао. Стипе Месић потписује одлуку.
данас: предсједник Републике Хрватске
Ништа није знао.

Хрватска је била моја домовина

Драшко: Колико чујем, у Госпићу се не живи никако. Има мало људи. Ко год је могао отићи, он је отишао. Госпић је пропао. И ја сам сретан због тога. Јесам! Да! До деведесет и прве… А онда, избриши цијели живот!

Ја сам недавно био у Ријеци. Дао сам крв ради идентификације мојих родитеља. Ови што су ме дочекали на граници и допратили до Ријеке, то су сјајни момци. Поздравите их пуно, кад их видите. Возимо се тако… Нормално да ме занима како је. Ја сам Србин који се родио у Лици. И Лика је моја и… и… Хрватска је моја, и Хрватска је наша домовина. Је л’ није… Била је… Била је… Уствари, исправка, била је!

И сад, возимо се кроз Карловац, у Карловцу сам био у војсци дванаест мјесеци и кад сам одлазио у Загреб на факултет, пролазио сам кроз Карловац, и тако, пролазимо кроз њега, и онако… Оне ријеке… Невероватан осећај! Као да сам се кући вратио?! А Нови Сад? Да ли је Нови Сад сада наш дом? Па… Да.

Извор: ВЕДРАНА РУДАН.ИНФО

Везане виjести:

О Месићу и Госпићу

16.10.2013., Саопштење поводом ликвидациjе Госпићких Срба у jесен 1991. године