У тишини осуђени и помиловани

“Новости” су у посjеду правомоћне пресуде коjом су четворица Карловчана jош 1992. године осуђени због минирања тридесетак различитих обjеката у другоj половици 1991, углавном кафића и других угоститељских обjеката, киоска, обртничких радњи и аутомобила, махом у власништву карловачких Срба. За ту jе пресуду мало тко осим самих актера свих ових година у Карловцу знао, а оштећеници нису знали све донедавно, дакле пуна два десетљећа. Прецизниjе, риjеч jе о двjема пресудама, оноj Опћинског суда из jануара 1992. и Окружног суда из марта исте године, коjи jе потврдио пресуду Опћинског суда, с тим што jе осуђеницима повећао казне. Занимљиво jе и то да оштећеници нису били позвани на суђење, нити су присуствовали главноj расправи, с коjе jе и jавност била искључена.

Неки су обjекти у Карловцу били више пута минирани, а наjгоре jе прошла Палача Драшковић у Радићевоj улици у центру града, коjа jе минирана четири пута. Двоjица су минирала, а друга двоjица, иначе полицаjци, добављала материjал за израду експлозивних направа или давали готове експлозивне направе. “Логистичари” су с умишљаjем помагали да се изазову експлозиjе већег опсега, услиjед чега jе настала имовинска штета великих размjера, а извршитељи су, пише у пресудама, изазвали опасност за имовину већег опсега, па jе услиjед тога наступила имовинска штета великих размjера.

“Ограниченост простора”

Првоокривљени Даниjел Кустурин (1967), алатничар, осуђен jе на двиjе и пол године затвора због минирања, а четвртооптужени Дарко Кучинић (1968), радник, на двиjе године затвора. Другооптужени Берислав Ферић (1971) и трећеоптужени Дарко Скупњак (1972), иначе полицаjци, осуђени су због помагања на по десет мjесеци затвора.

Занимало нас jе jесу ли правомоћно осуђени одслужили казну: након лутања од Министарства правосуђа преко Жупаниjског суда у Карловцу до суткиње Нине Бубаш Магличић, коjа их jе осудила у првом ступњу, дошли смо до гласноговорнице Опћинског суда Ирене Шегавић. Наиме, таj jе суд почетком деведесетих био надлежан за извршење казни.

“Расправа jе била jавна, али jе судац дjеломично ограничио присуствовање главноj расправи, с обзиром на ограниченост простора. Наиме, у образложењу пресуде се наводи да површина суднице ниjе дозвољавала да присуствуjе већа публика, jер jе већ на главноj расправи судjеловао већи броj особа. Осим тога, наводи се да споменута публика ниjе на вриjеме наjавила своjу жељу за присуствовањем расправи, већ тек након започињања главне расправе. Такођер се наводи да суд ниjе био у могућности осигурати одржавање главне расправе у великоj дворани Опћинског суда у Карловцу, jер jе била оштећена приликом ратних разарања, као и велика дворана тадашњег Окружног суда у Карловцу. Стога jе омогућен приступ тек диjелу публике – петорици људи, а што jе био већи броj од сjедећих мjеста у судници. Дакле, удаљење неких особа с расправе ниjе значило искључење jавности с расправе, а и пресуда jе jавно обjављена. Оштећеници нису били позвани на главну расправу, нити су били присутни главноj расправи”, наводи у писменом одговору гласноговорница Ирена Шегавић.

Остаjе неjасно како се могло на вриjеме наjавити присуствовање главноj расправи ако се за циjели процес ниjе знало, коjа су то петорица присуствовали главноj расправи и по коjим су критериjима одабрани, гдjе jе пресуда и када jавно обjављена ако досад нитко за њу, осим осуђених, углавном ниjе знао, те зашто оштећеници нису били позвани на главну расправу и зашто нису упознати с пресудом одмах након њеног изрицања, како би могли тражити надокнаду штете. Наиме, како jе држава одмах на почетку деведесетих, тзв. Шексовим законом, са себе скинула одговорност због минирања и терористичких аката те с обзиром на то да jе од извршења дjела прошло више од 20 година, оштећеници сада због застаре не могу тражити надокнаду штете.

“С обзиром да Вас као гласноговорница суда могу извиjестити само о раду суда и стању списа, то Вам нисам у могућности одговорити на питање да ли се и коме оштећеници могу обратити са захтjевом за надокнаду штете”, каже гласноговорница Опћинског суда.

Држава одустала од нагодбе

На темељу одлуке предсjедника Републике Хрватске о помиловању осуђених особа од 28. маjа 1992, другооптужени Берислав Ферић помилован jе тако да се ослобађа од издржавања неиздржаног диjела казне, а четвртооптужени Дарко Кучинић тако да се казна затвора од двиjе године замjењуjе увjетном осудом, уз рок од пет година кушње. На темељу предсjедникових одлука од 22. jула и 10. новембра 1992, првооптужени Даниjел Кустурин потпуно jе ослобођен од извршења изречене казне затвора, а трећеоптужени Дарко Скупњак ослобођен jе извршења неиздржаног диjела казне.

У Карловцу jе почетком деведесетих година минирано више од 300 разних обjеката у власништву Срба, а радило се о кућама, гаражама, господарским обjектима, становима, пословним просторима, трговинама, кафићима и другим угоститељским радњама, обртима, киосцима и аутомобилима. Минирано jе и неколико обjеката у власништву грађана других националности и неподобних Хрвата, али су неки обjекти страдали и у међусобним обрачунима разних хрватских политичких странака и фракциjа унутар самог ХДЗ-а. По тим минирањима, Карловац jе неславни рекордер. Починитељи углавном нису пронађени или би, ако су пронађени, све прошло у тишини, као и у овом случаjу, а оштећеници нису добивали никакву надокнаду штете.

Сестра и брат Ана и Драган Милашиновић, власници Палаче Драшковић коjа jе минирана четири пута, за пресуду су сазнали тек приjе мjесец-два, а о процесу нису знали ништа. За прва два минирања тужили су државу Европском суду за људска права у Страсбоургу, гдjе jе договорена нагодба. Но, када им jе требало исплатити одштету, држава jе одустала од нагодбе, а суд им jе додиjелио 1.500 еура на име нематериjалне штете, што jе отишло на судске трошкове и адвоката. Милашиновићи познаjу првооптуженог Кустурина, поздрављали су се с њим у граду, али нису знали да им jе он минирао пословне просторе. За друга два минирања процес jош траjе.

Имаjу проблема и с повратом национализираних станова у Палачи: дио су добили у поврат, а дио нису – иако jе циjела зграда њихова, ти су станови продани. Све то траjе 16 година. Због вербалног вриjеђања државне службенице Драган Милашиновић одлежао jе шест мjесеци у затвору. Њега ниjе имао тко помиловати.

Извор: НОВОССТИ