Проституција за јефтине паре

Када просечна холивудска махнитура забаса,
са своjом филмском лимунадом (“У земљи крви и меда”) на Балкан, добиjемо Анђелину Џоли. Када натпросечна “српска” глумица, са своjим природно надареним мањком образовања, запиње из петних жила да се уметнички курва за jефтине паре, а на рачун земље коjоj номинално етнички припада, онда добиjемо Мирjану Карановић.

Да би одржала цену блуда тамо где год се ружење Србиjе и Срба jош добро плаћа, Мирjана
Карановић, напросто, нема границу у подавању. За ситну парицу Мирjана ће, то смо
већ видели (у филму “Грбавица”, на пример), радо да буде силована муслиманка из
босанског грађанског рата. Али само ако jе, обавезно, силуjе Србин. То jевтино
подавање ситноj парици има за Мирjану оргазмички, полит-еротски доживљаj.

Ниjе Мирjани Карановић било доста што
jе срамотила “своjу” земљу у “Грбавици” – џихадистичком антисрпском филму сараjке
Јасмине Жгабић. Јок. Ево Мирjане поново како готови, оваj пут и у улози корежисера,
нови филм о “српским злочинима” над мирољубивим живљем из нашег окружења.
У том филму Мирjана – како са ентузиjазмом обjашњава у енглеском порталу Ваjлд ростер,
нема другог посла него да се инспирише Наташом Кандић и њеним снимком о Шкорпионима
коjи убиjаjу групу Орићевих воjника из Сребренице. Па нам Мирjана jош jедном поручуjе
да jош jедном паднемо ничице и “суочимо се са прошлошћу”. Јер у поjмовноj збрци
главице природно надарене мањком образовања, суочавање са прошлошћу значи клекнути
у Сребреници, а попишати се на српско гробље у Братунцу.

Да Мирjана Карановић тако простачки не
маркетира своj мали, природно надарени его за мањак образовања, могла jе – бар да
промени рад и – да уместо сажвакане приче о Шкорпионима узме као богомдану тему
за узбудљив филм видео снимак коjи су снимили сами муџахедини у Санском Мосту. Па
би на снимку чула како муџахедин, на сломљеном српском jезику, псуjе и малтретира
заробљеног српског маjора Рогића; како му испаљуjе неколико метака у главу и како,
час касниjе, држи у руци одсечену главу нестретног човека. О тоj глави сведочила
jе своjевремено чак и Кристиjан Аманпур.
Јок. Таквим филмом Мириjана Карановић не би могла да уновчи своjу проституциjу на
тржишту оних коjима се тако злочиначки подаjе.

И зато, ваљда, Мирjана, у поменутом интервjуу,
од кога ми се преврћу црева док га читам, каже и за лимунаду Анђе Џоли да jе, истина,
не баш филмско ремек-дело, али да jе Анђа погодила право у истину наше балканске
приче. Суштина jе, дакако: српски злочинци против остатака богољубивог, недужног
Балкана. И шире.
Иде наша глумица природно надарена мањком образовања и даље од филма. “Под новом
владом Србиjе уметност нема шансе”, мудруjе Мирjана у Ваjлд ростеру. Нова влада
ич не ваља – зна Мирjана унапред – а Томислав Николић jе jош гори. Он jе “сиров,
неспособан и необразован”. Зато у Србиjи, категорична jе Мирjана, уметност – и шире
– немаjу никакве шансе. (Дубок уздах).
Прилика jе да, заиста, шансе не буде. Али да jе не буде, надам се, за уметност простачког
блуда са сваким ко се намерачи да исуканим инструментом за одржавање врсте заскочи
на Србиjу. Па отуда, ваљда, Мирjанин страх од нове власти у Србиjи и жал за бившом
владом и, нарочито, бившим председником, поред коjих jе могла да пиша по Србиjи
и подаjе се светским и регионалним србофобима, од Јенкиjа до Вехабиjа. До миле воље
и за jефтине паре.

Пише: Деjан Лукић

Извор: БИГ