Коjим писмом пишеш? Питање jе коjе се може поставити само Србину. Ми смо тренутно jедини народ у цивилизованоj Европи, чиjи се апсолутно сви припадници могу похвалити да умиjу читати и писати по двиjе азбуке, на jедном те истом jезику.
Оваj фељтон се намjерава бавити тим феноменом. Његовим посљедицама по српске националне, односно културне интересе. Од када датира овакво стање, какви су његови резултати, и шта нас очекуjе у будућности?
ЈУЧЕ ДАНАС СУТРА
СЦГ РС
Осим друштвене наказности и културне несамопоузданости, поjава тзв. латиничења указуjе на први симптом кризе ћирилице. Трагикомично jе, да праузрок ове поjаве стоjи у изложености хрватском етимолошком правопису, натураном за вриjеме НДХ и СФРЈ. Он истраjава на Washingtonu, Baudleaireu, Picassou; само се, у нашем случаjу, оваj правопис поjављуjе у тексту интегрално биљеженом ћирилицом.
Иако страног пориjекла, ове риjечи су неодиjељене ознакама или преводилачким напоменама. Термини готово искључиво из енглеског jезика, углавном у рубрикама за популарну културу.
Примjер (саставио аутор):
Бристолски састав Portishead можда ниjе измислио трип-хоп, али jе двоjац Geoff Barrow и Beth Gibbons, популарисао правац далеко више него Massive Attack или Tricky.
Оваква измjена кодова у реченици, не само да описуjе плагиjаторску и неоргиналну природу онога ко за њом посеже, него jе и немогућа било гдjе друго у свиjету. Поготово у англосаксонском културном кругу, коjи се тако покушава подражавати.
Ово проистиче из обичаjа у српском новинарству, да се не преводе имена музичих састава и њихових дjела. Што звучи нелогично, ако у обзир узмемо праксу с филмовима или књигама.
Младима коjи почињу писати о култури, непримjерено jе писати како говоре. Ако Портисхед буде могао правилно прочитати и тракториста, новинар ће изгубити своjу квислиншку улогу посредника ка узвишеноj цивилизациjи. Зато он протеже своjу стручност и на властита имена, те, by the way, и друге диjелове реченице.
Овакво биљежење страног поjма, наравно, ниjе предузето због лакше консултациjе изворне литературе. Тада се поjам, уз изговор, наведе у основном облику у загради.
Латиничењу се више прибjегава, што jе аутор несигурниjи у изговор и значење стране риjечи. Што ће рећи да нам правопис зависи искључиво од танане нити гениjа, испредене из домаће интелектуалне дупеувлаке.
Коjа никада неће именовати руски блокбастер као: Ночной дозор, или на плакату изворно издетаљисати наjаву: студия тритэ Никиты Михалкова, представляет фильм Статский советникъ; мада, у етимолошком жару, при писању ћирилицом за то има далеко више графолошког оправдања. Дочим, наjаве попут Universal pictures presents… редовно остаjу на нашим плакатима, и то као врста обавезе чиjе се неиспуњавање сматра непристоjним. Могућност ћирилског оригинала у латиничном тексту, са друге стране, сматра се jош непристоjниjом.
Због изразитог броjа стваралаца склоних оваквоj правописноj спрдњи, у прошлом наставку поменути омладински часописи (БУМ, Револт, Бука) имали су велике проблеме код конверзиjе знакова приликом припреме за штампу.
Тако се онаj што ниjе могао подниjети да филм зове Посљедњи валцер, црвенио пред локалном латиничарском елитом, уз наслов Тхе Ласт Њалтз. Зато су за разлику од Гласа Српске, коjи jош има неку ваздушасту обавезу традициjе, ова младолика издања редом прешла на латиницу.
Због своjе марионетске природе, институциjе РС ниjесу учиниле било шта за превенциjу овог процеса.
Наjбољи примjер за то су новчанице. Оне свjедоче да се Србе у БиХ ништа не пита, нити да имаjу представнике заинтересоване за одбрану културних интереса. Поготово њих!
Након неразумљивог одбиjања да тадашњи гувернер Питер Никол српску верзиjу новчанице потпише ћирилицом, поjавиле су се банкноте са увредљивим грешкама.
Новчаница од 1КМ jе носила натпис Иво Андриђ (Ђ умjесто Ћ), она од 10 КМ jош носи латинични Aleksa Šantić, док наjвише грешака посjедуjе апоен од 5 КМ. Поред натписа Меща Селимовић (са руским Щ, умjесто српског Ш), и писана ознака вриjедонсти jе забиљежена као РЕТ КОНВЕРТИБИЛНИХ МАРАКА.
Но, и сви остали апоени (укључуjући и латиничне вариjанте) имаjу теже видљиву грешку. На контролноj нити у свакоj од њих, инициjали Централне банке БиХ гласе ЏББХ (са Џ, умjесто Ц, што би онда требало да значи Централна Банка БХ).
Уз то, новчаница од 200 КМ jе пониjела лик Иве Андрића, а да jе ниjе надомjестила ни jедна друга, на повученом апоену од 1 КМ.
Њен парњак са Иваном Франом Јукићем jе маратонски дуго остао оптицаjу, као уосталом и све поменуте новчанице са грешкама, коjе користимо и данас.
На jединственим апоенима (кованицама и 200 КМ), ћирилица долази увиjек на другом мjесту. Барем када jе у питању први натпис на лицу новчанице.
Да вjечно друго мjесто ћирилице ниjе случаjно, показуjе и примjер Дистрикта Брчко. Иако му jе сjедиште на териториjи РС, сви путокази или jавни натписи су избиљежени прво латиницом.
Исто jе и са свим осталим заjедничким институциjама, коjе настављаjу политику из СФРЈ, укључуjући „заjеднички“ РТВ сервис (БХТ).
Он ћирилицу користи симболично (по Титовоj матрици), при чему jе нема ни у jедноj емисиjи музичког, забавног, или техничког садржаjа.
Ситуациjа на jавном сервису РС (РТРС) jе далеко гора обзиром на звање „националне тв-куће“. Довољно jе рећи да уопште нема ћириличних титлова страних остварења, jер руководство испуњава захтjеве оглашивача, коjи немаjу визиjу о „два писма као богатству народа“, већ брину да ће примjеном ћирилице изгубити гледаност код несрпске популациjе у другом ентитету.
Алтернативна ТВ користи и ћириличне титлове, али их никада нема у програму Мреже плус, коjи се као сигнал уjедињених станица, емитуjе на циjелоj териториjи БиХ. Једини канал из РС, коjи би условно могао пониjети титулу ћириличног, jесте земаљски програм ТВ БН. Но и он, нажалост, само условно.
Стога, ћирилица данас западно од Дрине преживљава само по инерциjи, или захваљуjући личном пркосу писменог човjека.
(наставља се)
Дани(j)ел Симић
Извор: frontal
Везане виjести:
Латино и Методиjе (1)- Како су Срби прописали латиницом
Латино и Методиjе (2) – Методи елиминациjе ћирилице у СФРЈ
Латино и Методиjе (3) – Образовнополитичка незаинтересованост
Латино и Методиjе (4) – Црна Гора – Косово и Метохиjа