Због односа са Хрватском, Србија не “таласа” о Јасеновцу!?

Председник Међународне комисиjе о Јасеновцу др Србољуб Живановић скоро пола века истражуjе и проноси истину о Јасеновцу, тачниjе систему логора Јасеновац и Доња Градина, мучилишту и кланици Срба, Јевреjа и Рома у Независноj држави Хрватскоj.

Упоредо са своjом академском кариjером и кариjером лекара, антрополога и анатома, те судског вештака антропологиjе, др Живановић jе посветио своj живот ширењу истине о Јасеновцу. Интервjу за “Вести” дао jе у Торонту, где jе недавно био гост клуба и часописа “Људи говоре”

Како гласи истина о Јасеновцу?

– Почело jе, наjзад, да се прихвата оно што jе Међународна комисиjа за истину о Јасеновцу обjавила 2008. године да jе страдало 700.000 Срба, 23.000 Јевреjа и 80.000 Рома. Две године касниjе комисиjа jе издала саопштење да jе међу тим жртвама било 110.000 деце до 14 година старости.

Ко финансира рад комисиjе?

– Комисиjу jе основала Међународна конференциjа за истину о Јасеновцу, а финансира се преко координатора комисиjе чиjе jе седиште у Бањалуци, jер jе то наjближи град стратишту jасеновачком у Доњоj Градини.

Каква jе сарадња са jевреjским организациjама?

– Веома добра, jер jе jевреjска заjедница на териториjи бивше Југославиjе имала прецизне податке о своjим жртвама. Усташе нису сматрале да су Роми људи и Роме су сви убиjали, а нико их ниjе броjао. Интересантно jе да су усташе наjвише злата узеле од Рома, jер они имаjу обичаj да им се девоjке ките златом. Јевреjе су пљачкали док су их хапсили, Срби су били наjсиромашниjи…

На коjи начин сте дошли до ових података?

– Саме убице су водиле дневнике кад су кога убили, многи од њих су се хвалили пред хрватским властима не би ли добили неки орден или похвалу. Добар део документациjе имали су Немци, па Италиjани, jер су они стално имали спор са Хрватима. Италиjа jе увек имала интересе у Далмациjи, на острвима и у Истри, и они су слали своjе извештаjе у Рим о томе шта су видели. Ту су и извештаjи немачке обавештаjне службе коjа ниjе хтела да лаже Хитлера. НДХ се хвалила да jе убиjено 1.400.000 Срба, међутим, Немци су рекли да jе таj броj бар упола мањи. Драгоцено jе и истраживање на терену, отварање масовних гробница, сведочења преживелих логораша…

Да ли сте имали подршку од званичних органа Републике Србиjе и Републике Српске?

– У Републици Српскоj смо имали наjбољу могућу подршку, jер ту jе стратиште. Једино у РС доводе екскурзиjе у Доњу Градину, говори им се о томе, уче о томе, постоjи то у наставном програму. У Србиjи тога нема. У Израелу има, али у Србиjи нема. Садашња власт у Србиjи због неке политике коjа се зове регионална сарадња настоjи да се не таласа, да се не би увредили Хрвати, а и бивши председник Србиjе трчи лево-десно и извињава се. У име кога? Ја вама могу да опростим за оно што сте учинили мени, али немам права да опростим за оно што сте учинили неком другом. Без истине нема покаjања, а без покаjања нема опроштаjа, као што jе рекао патриjарх Герман.

Какав jе однос према Јасеновцу у Хрватскоj?

– У Хрватскоj jедино Јевреjи говоре jасно и гласно о Јасеновцу, а онда их уклањаjу са положаjа и гураjу у страну. Успели су, такође, да васпитаjу одређен броj Јевреjа коjи су као деца покупљени из логора и одведени у усташке породице. Они сада покушаваjу неке ствари да прикажу тако што изговоре две или три истине и 10 до 15 лажи, и онда се то понавља. Наjбескрупулозниjа jе бискупска конференциjа у Хрватскоj. Они школуjу генерациjе мржње, а ми прећуткуjемо истину. Срби су нациjа коjа стално понавља разред. Многи не знаjу за логор у Добоjу где jе убиjено 12.000 Срба у Првом светском рату или у Араду, Фочи… Али, краљ Александар jе желео да направи jедан народ састављен из три племена, а да се jедно племе не би увредило, о томе се ниjе писало, па смо после добили Јасеновац.

Истичете да се о Јасеновцу више зна у Немачкоj него у Србиjи.

– Садашња хрватска држава жели да каже да су се сви злочини дешавали због нациста. Немци су ти коjи треба да плате одштету, а Немци кажу: “Не, нисмо ми, ви сте почели да убиjате шест-седам месеци пре него што смо ми измислили холокауст у Немачкоj. Какве везе ми имамо с тим? Ви сте нас дочекали са цвећем.” И то jе тачно. Немци имаjу везе са убиjањем у Србиjи jер Србиjа jе била под окупациjом. На Старом саjмишту, коjи jе држао Гестапо, поубиjани су сви Јевреjи. Тек после 1943. дошле су усташе и тада jе побиjено око 100.000 Срба на Старом саjмишту у Београду. Садашња власт у Београду пустила jе да се у павиљонима где jе било наjвише клања и убиjања налазе дискотеке. Народ коjи не поштуjе своjу историjу, нажалост, пропашће.

Зашто jе борба за истину о Јасеновцу постала ваша животна мисиjа?

– Удружења бораца и преживелих логораша БиХ и Хрватске у коjима су углавном били Срби, jер нико се други ниjе ни борио него Срби, тражили су да се пре подизања споменика у Јасеновцу нешто уради, нешто истражи. Одлучено jе да се образуjе комисиjа у коjу нико ниjе смео да уђе од тадашњих професора, него су гурнули нас младе асистенте. Ту су била два Словенца и jа, а председник наше групе био jе Хрват, археолог из Сараjева, поштен човек и научни радник. Наш задатак jе био да ништа не урадимо. Међутим, ми смо хтели да се докажемо и урадимо што више можемо и онда су нас растурили.

Откуд потреба да ових година говорите о Јасеновцу?

– Ја сам таj коjи jе држао разбиjене лобање те деце у своjим рукама. Ја сам таj коjи jе броjао њихове кости. Тада сам се зарекао да ћу да говорим у име оних чиjа jе ћутња вечна. Сваки леш на коjи наиђете, сваки људски остатак нешто говори, поготову судским медицинарима. Тада сам се зарекао да ћу направити име у свету да jедног дана не може да се доведе у питање оно што откриjем. Моjа дужност jе да, борећи се за истину, усавршим себе толико да могу сваког да натерам да заћути и мислим да сам прилично успео у томе. Веома jе тешко када говорим о томе. Често ми засузе очи и задрхти глас…

Изложба засметала саветницима

Каква jе сарадња комисиjе са Србиjом?

– Србиjа jе jедина земља на свету коjа нема музеj холокауста и геноцида и нема ниjедан споменик jасеновачким жртвама. Ишао сам на разговор са премиjером и са председником Републике Србиjе, али не вреди, ако би неко и пристао да нешто уради, саветници то не дозвољаваjу. Мени jе jедан од саветника, коjи увек седи десно од председника, рекао: “У Београду jе неки Милан Булаjић направио изложбу о Јасеновцу па су долазила деца из школа да виде ту изложбу, па су се враћали кући и вриштали од страха, њему треба забранити рад”.

Извор: magacin