Градина 2012 – Да се никад не заборави и опрости, а камо ли деси

Мемориjални центар Градина 22.04.2012, без обзира на тмуран и  кишан дана одисао jе атмосвером  узвишеног  сjећања са  пуно пиjетета  према невино страдалим жртвама  од безбожничких руку хрватског  усташког терора, фашистичке тзв. Неовисне Државе Хрватске.

Тешко jе рећи да jе то био изрод хрватског народа  коjи jе у страху над властитом судбином био присиљен да на териториjу Хрватске и Босне и Херцеговине буде свjедок стравични бестиjални злоцина хрватских усташа –фашиста коjи према медицинским параметрима практично граниче са патологиjом људском ума, jер тешко jе обjашњиво да неко послиjе  крвавих клања и  свирепих убиjања  невиних људи, жена и дjеце  само зато  што су били друге вjере, нациjе или у мањем случаjу  антифашити истог народа, оде у мjесну цркву да му тобоже Бог опрости гриjехе jер jе то у чинио у име  виших циљева  своjе државе Хрватске.

Класични геноцид, наjстравичниjи злочин коjи jе почињен у циjелом свиjету за вриjеме Дргог Свjетског рата, над своjим доjучерашњим  комшиjама, приjатељима  Јевреjима, Србима и Ромима Још увиjек jе добро и треба  да се таj стравичан догађаj обиљежава  са пиjетотом према невино страдалим жртвама фашистичког терора геноцида са обе  стране реке Саве, двиjе државе еx Југославиjе чиjе jе  титоистичко руководство  40 година гурало под тепих нерешено питање Јасеновца и његових злочина и у jедну руку након пада еx Yу био узрок стравичног рата на овим просторима, чиjи националистички дух освете из мржње сада треба ставити под контролу.

Могу у сусjедноj Хрватскоj, чиjе се садасње руковоство у истину покаjало и по, коjи пут извинило у име хрватског народа  због учињених злодjела дjела властитог народа, и даље манипулирати броjем  жртава, по jедноставноj рачуници „9 убиjем, а jедан пишем“ па онда jе то у реду. Дакле све Међународне комисиjе свjетског гласа су дословно рекле  да jе у наjвећем комплексу  логора смрти „Јасеновац“, побиjеноj преко 700.000 људи жена и дjеце, махом  Срба, Јевреjа и Рома и неистомишљеника.

Своjе навике радног логора са стравичним баракама смрти jесте имали су надомак  села Јасеновац и тромеђи река и на плавним пољима, израдама насипа, и принудним радом до изнемоглости по принципу „кад не може убиjи„ док радне навике убиjања  истини за вољу са одвођењем склелом преко Саве  према  сада гробним пољима  мемориjалног центра Градине  у Р. Српскоj, Босни и Херцеговини и стравична такмичења у  брзом клању (Перо Брзица 1370 људи за jедну ноћ) и убиjању маљом, камом, ножем, сjеком  су имали у Градини  према свим сведочењима jош малог броjа преживjели логораша коjи су  тог пакленог 22. априла 45. г  извршили пробоj, тек њих 100, док су остали  страдали  у име  своjе  будуће слободе  и слободе нараштаjа коjи су дошли и коjи сада jош увиjек  долазе  да се поклоне сенама  мртвих душа своjих  наjмилиjих маjки, очева, синова, кћери,  бака , дека , браће , сестара  и свих других коjе не можемо заборавити jер живе , ако ништа на таj Дан у нашим  срцима  са емоциjама туге и жалости под геслом „ДА  СЕ ВИШЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ОПРОСТИ, А КАМО ЛИ ДЕСИ“.

Радуjе нас отварање проjекта изградње Мемориjално центра Градина /молитвених простора и низа попратних садржаjа од стране Републике Српске коjа на таj начин без обзира на љубоморну политику комшиjа  показуjе сву  своjу снагу будућих  опредjељења и поштовања према невино страдалим у име будућих покољена коjи долазе првенствено из наше матице Изрела коjи и ове године 2012. су били присутни у импозантном броjу коjи jе вредан поштивања, свечано и достоjанствено.

Б. Лука 23. IV 2012.

Пред ЈО Б.Лука
Данон Др. Јакоб

Извор: jobl