Васкршња посланица 2012. године

Српска Православна Црква
своjоj духовноj деци
о Васкрсу 2012. године

ИРИНЕЈ

по милости Божиjоj православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патриjарх српски, са свим архиjереjима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свима синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав вечне истине, наде и љубави:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Ово jе дан коjи створи Господ,
обрадуjмо се и узвеселимо се у њему!

(Пс 117,24)

Васкрсење Христа и Спаситеља нашег jе, браћо и сестре и сва наша духовна децо широм васељене, „Празник над празницима, и Славље над слављима“ – Чудо над свим чудима и Дар над свим даровима, коjи jе Свемогући Бог, у Своjоj неизмерноj милости и љубави, даровао роду људском. У овом Дару се налазе сви дарови; у овом Благослову сви благослови – како овде на земљи, тако и на небесима (ср. Еф 1,3).

Васељена jе озарена лучом светлости Божjе истине, а човечанство jе испуњено великом радошћу, као наjвећим благом коjу нам са неба шаље Божjе Провиђење.

Оно што су древни пророци и Богом надахнути људи пре много хиљада година пророковали, и изабраном народу Божjем саопштили, догодило се jавно, величанствено и славно пред лицем многоброjних сведока и очевидаца (ср. 1. Кор 15,4–8).

„Васкрсни, Господе, суди земљи!“ (Пс 82,8) – записао jе Пророк Божjи; а ми, ево после толико векова, певамо ту исту песму, знаjући да се она управо односи на Христово Васкрсење.

Васкрсење потврђуjе да jе човек створен за вечност, за бесмртност, а не за пролазност.

Свети Апостоли, видевши Његов празан гроб, посведочили су своjим животом оно што су чули, видели и рукама своjим опипали (ср. 1. Јн 1,1), радосно и неустрашиво обjављуjући Христово Васкрсење људима Јерусалима и Палестине (ср. Дап 4,20). И они су, са Женама Мироносицама, били први весници да jе Спаситељ света, Своjом голготском жртвом и Своjим славним васкрсењем, отворио роду људском врата Царства Божjег „у коjем се милост и истина сретоше, а правда и мир пољубише“ (Пс 85,11).

Васкрсење Христово ниjе радост дата од овога света. Извор те радости jе у доброти и љубави Божjоj; и она носи печат вечности. Њено постоjање и њено траjање не зависи од воље и власти људи, већ од свемогуће воље и силе Божjе. Стога jе Спаситељ и рекао ученицима Своjим да ову радост нико неће узети од њих (ср. Јн 16,22).

Своjим славним васкрсењем Спаситељ нам jе даровао живот вечни (ср. Рим 6,23) и радост вечнога живота, jер jе „Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних коjи су умрли“ (1. Кор 15,20) – радост, jер jе жртва за наше спасење принета на Крсту, и ми смо на слободу позвани (ср. Гал 5,13); радост, jер смо Пречистом Крвљу Спаситеља нашег очишћени од прародитељског греха (ср. 1. Јн 1,7);  радост, jер кроз Васкрслог Христа улазимо, руковођени Духом Светим, „у радост Господара своjега“ (Мт 25,21).

Васкрсењем Христовим извршила се таjна искупљења рода људског од греха и смрти. Ова нова Пасха Господња открива нам истину да смо прешли из смрти у живот (ср. Јн 5,24); и да Христос остаjе са нама у све дане до свршетка века (ср. Мт 28,20).

Кад знамо да jе Господ са нама и у нама, треба Њему и да се обратимо, Њему своjу тугу и муку да исповедимо. Он ће нас утешити, оjачати и кроз овоземаљски живот водити. Чуваjмо таj Божjи дар у себи и пазимо, децо наша духовна, да Господа не увредимо каквим грехом.

Из љубави према Њему, не допустимо да нас упрљаjу наши греси. Кад нас неприjатељ нападне, попут Апостола Петра, завапимо: „Господе, спаси ме!“ (Мт 14,30).

Разуме се, у животу ћемо доживети многе невоље, неправде и жалости. Али знаjмо да Господ – уколико смо са Њим – и наjвећу жалост претвара у радост, jер jе рекао Своjим ученицима и Апостолима: „У свету ћете имати жалост; али не боjте се, Ја сам победио свет“ (Јн 16,33).

Богочовек jе и сâм за живота доживео много жалости, патњи и страдања. На Велики петак десио се наjвећи и наjстрашниjи обрачун у свеопштоj историjскоj борби између добра и зла, између истине и неистине, између живота и смрти.

Наjтаjанствениjе питање коjе поставља сваки човек, а коjе jе jош пре неколико хиљада година поставио Праведни Јов, гласи: „Кад умре човек, хоће ли оживети?” (Јов 14,14). Пред овим вечним питањем и наjвећи умови света сагињу главе и ћуте. А ми Хришћани знамо смисао нашег живота, и имамо нашу наду – а наша нада jе у Васкрслом Господу. „Ја сам васкрсење и живот; коjи веруjе у Мене ако и умре живеће“ – рекао jе Спаситељ света (Јн 11,25).

Негде jе записано да човек почиње да умире истог дана када се и роди. Али почиње да истога дана васкрсава за живот вечни када прима Христа као свога Спаситеља и Господа, то jест, када почне живети животом по Христу.

Да бисмо jеванђелски живели, драга браћо и сестре, потребно jе да се наоружамо свеоружjем Божjим, да се обучемо у оклоп правде (ср. Еф 6,13–14); а поврх свега тога, да се обучемо у љубав, коjа jе свеза савршенства (ср. Кол 3,14).

„Ово вам заповедам“ – каже Благи Христос – „да љубите jедни друге“ (Јн 15,17); „По томе ће сви познати да сте Моjи ученици ако будете имали љубав међу собом“ (Јн 13,35); „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот своj положи за приjатеље своjе“ (Јн. 15,13); „Као што Отац љуби Мене, и Ја љубим вас; останите у љубави Моjоj“ (Јн. 15,9).

Ето какву нам jе заповест оставио Христос. Ни jедан законодавац, ни jедан мудрац овога света, ниjе могао измислити савршениjи и благотворниjи закон: jасан, jедноставан, користан и свуда применљив. Оваj закон jе основ живота, тамо где нема љубави влада мржња, зло, порок, грех, хаос, завист, злоба, освета, уништење живота.

Оваj Христов закон jе свакоме достижан: ученом и неученом, богатом и сиромашном, здравом и болесном, силном и немоћном, гениjу и неписменом, старом и младом.

Своjим славним Васкрсењем Спаситељ jе, у исто време, открио и непоклебивост и животворност Своjе Свете Цркве на земљи, у коjоj живи и дела Дух Свети. Она jе живи организам Бога и Спаса нашега, Коjи се лично проjављуjе у Светоj Литургиjи кроз Свету таjну Причешћа, jер Црквом управља и руководи Дух Свети, а не дух овога света.

Сви ми крштени и просвећени Духом Истине постали смо чланови Цркве Христове.

Зато, сваки од нас силом вере дане нам од Бога, може да каже: „Све могу у Христу, Коjи ми моћ даjе“ (Фил. 4,13), непрестано питаjући: какав сам jа члан Цркве Христове? Да ли сам послушан своjоj Цркви коjа ме учи добру, честитости, светости и племенитости; учи и мене и децу моjу?

Своjим Васкрсењем Христос сjедињуjе с нама наше миле и драге, живе и преминуле у Православноj вери. Њиме знамо и осећамо да су они са нама и ми са њима споjени нераскидивим везама у вечноj љубави Божjоj.

Оваj велики дан, свети дан, дан Васкрсења Господа нашега Исуса Христа, своjим значењем, своjом поруком и поуком обавезуjе све нас да своjу веру православну чувамо и правилно jе исповедамо. Обавезуjе нас да изнад свега – у сваком човеку, и у себи самима – чувамо људско достоjанство. Јер jе Син Божjи узео на Себе грехе свега света, пострадао и васкрсао, да би све људе учинио синовима Божjим (ср. Еф 1,5).

Оваj Празник нам налаже да своj живот проводимо у пуном осећању одговорности. Дужности коjе обављамо – било да смо у дому, у пољу, у фабрици за машином, као учитељи и васпитачи, као свештенослужитељи и проповедници Истине, као државници и челници овога народа, да их обављамо ваљано и одговорно. Увек у име Бога Коjи нас jе задужио да љубављу и жртвом искупљуjемо време свога живота, при том чуваjући се да нико због нас не заплаче и не буде жалостан. Благодарећи Васкрслом Господу, свака невино проливена суза човечjа сачувана jе у недрима Богочовека.

Стога, децо наша духовна, чуваjте у љубави таjну живота коjу jе установио и осветио Сâм Бог. Ово ради благостања и угледа нашега, ради наше деце – наjвећега блага, због коjих живите и радите. Искрена верност и узаjамно праштање да не изостане.

Поштуjте и чуваjте светињу хришћанскога брака, jер jе она основ узвишене, здраве и честите породице. Чедоморство, наjвећи злочин овога века, као куга се шири у нашем народу. Страшно jе и помислити да пола милиона нерођене деце сваке године бива лишено живота, не угледавши светлост света. Супружници, имаjте на уму речи Господње: „Не убиj; jер ко убиjе, биће крив суду“ (Мт 5,21).

Поздрављамо наше маjке, коjе љубављу даноноћно бдиjу над колевкама своjе деце, на оваj велики дан радости и живота. Поздрављамо болесне, презрене, понижене и утамничене; поздрављамо све трудољубиве и раднике, путнике и намернике; учитеље и оне коjи се уче; поздрављамо ктиторе и приложнике, неимаре и задужбинаре. За прогнане и изгнане са своjих огњишта са вером и надом молимо се, да Бог обрише сваку сузу са лица њихових (ср. Отк 7,17). Непрестано се молимо Васкрслом Христу за нашу браћу и сестре на Косову и Метохиjи. Молимо их да никада не клону духом и да остану верни своjоj Православноj вери на свом и нашем прадедовском огњишту.

Износећи пред вас, драга браћо и сестре, значаj Светог Васкрсења Христовог за васцело човечанствo, у очинскоj љубави, молимо вас да здраво и трезвено пазите на догађаjе и време у коме живимо. Разликуjмо добро од зла, привремено од вечног, непропадљиво од пропадљивог.

Молимо се Васкрслом Господу да Његово Васкрсење доживимо као своjе сопствено васкрсење и избављење од духовних и моралних болести и искушења сваке врсте!

Нека све вас у Отаџбини, вас у расеjању као и све људе добре воље, обасjаjу светли зраци Христовог Васкрсења.

„Не боjте се, Ја сам победио свет. Ја сам васкрсење и живот, и сваки коjи вjеруjе у Мене, ако и умре, живjеће”, сведочи нама за наук Васкрсли Господ.

Христос васкрсе!
Ваистину васкрсе!

Дано у Патриjаршиjи српскоj у Београду, о Васкрсу 2012.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:

Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки
и Патриjарх српски
ИРИНЕЈ

Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ жички ХРИЗОСТОМ
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадиjски ЈОВАН
Епископ славонски САВА
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ нишки ЈОВАН
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралиjско-новозеландски ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ jегарски ПОРФИРИЈЕ
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ липљански ЈОВАН
Викарни Епископ ремезиjански АНДРЕЈ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички и мjестобљуститељ
Епархиjе битољске МАРКО
Викарни Епископ стобиjски ДАВИД

Извор: spc