Негативне последице у односима са суседима

Београд – У наjбољем интересу Србиjе jе да гради мостове према своjим суседима. Овакви потези онемогућаваjу постизање истинског помирења и доводе у питање посвећеност српских лидера дубљем учвршћивању европских вредности у земљи, тврди Кацин.

У коjоj мери сте као известилац ЕП дужни да пратите спровођење Закона о рехабилитациjи, а посебно процес коjи се тиче генерала Михаиловића?

– То jе врло специфичан случаj, коjи носи много политичког и емотивног набоjа.

Сматрам да jе важно да у ЕУ пажљиво пратимо таj процес. Као известиоца ЕП, пре свега ме забрињава евидентан покушаj промене система вредности. Послератна Европа jе изграђена на антифашистичким вредностима, док рехабилитациjа Драже Михаиловића представља корак у супротном смеру.

– Закон о рехабилитациjи се злоупотребљава. Суштина тог закона jе да се скине колективна одговорност са поjединих националних група, као и са жртава успостављања комунистичке власти. Дража Михаиловић, као симбол шовинизма и ратних злочина почињених у име стварања Велике Србиjе, у таквим напорима нема шта да ради.

Како коментаришете контрадоказе и чињенице коjе о улози генерала Михаиловића износе историчари и подносиоци захтева за његову рехабилитациjу, укључуjући и чињеницу да Равногорски покрет ниjе имао чврсте везе са четницима у другим деловима бивше Југославиjе, укључуjући и НДХ?

– Не желим да расправљам о разликама у четништву у различитим деловима некадашње Југославиjе. Све детаље о томе могу да расправе историчари. Оно што jе утврђена чињеница jесте да су четници били колаборационисти у свим деловима Југославиjе и да су чинили злочине против несрпског становништва у Босни, Црноj Гори и Србиjи. На краjу рата се део четничког покрета ниjе одазвао на позив краља коjи jе наредио сарадњу са НОБ. Покушаjи проналажења места на коjима jе Михаиловић стрељан и сахрањен у потпуности су легитимни, али покушаjи рехабилитациjе доносе промене у сфери политике, односа политике према прошлости и дели Србиjу и Србе, све државе и jавности у земљама у непосредном и ширем суседству.

лмаjући у виду реаговања Загреба, да ли би због рехабилитациjе генерала Михаиловића Хрватска могла да прави проблеме Београду у даљим европским интеграциjама?

– Што се тиче евентуалног реаговања званичног Загреба, то ће се показати у наредном периоду. Али, оно што jе сигурно jесте да евентуално одустаjање од Михаиловићеве рехабилитациjе треба да се уради због грађана Србиjе и афирмациjе европских вредности, а не због могуће реакциjе Загреба или било коjе друге државе. У Србиjи се већ годинама води дебата о томе ко jе шта радио пре 70 година за време Другог светског рата. Мислим да jе то врло индикативно за стање у коме се налазе економиjа и српска политика. Многи политички лидери, уместо да су окренути ка обезбеђивању већих страних улагања, расту економиjе и jачању средње класе, покушаваjу да се приближе бирачком телу на краjње непродуктиван начин, бавећи се наjмрачниjим епизодама историjе Европе и Балкана. Србиjа, као и друге земље источне Европе, данас припада демократском простору у коме треба заjеднички да радимо на уjедињавању на основу заjедничких европских вредности. Данас jе кључно политичко питање у Србиjи ко су главни актери системске корупциjе, а не чиjи jе деда био у ком покрету за време рата.

Хомен: Без условљавања из ЕУ

Државни секретар Министарства правде Слободан Хомен изjавио jе за Данас да ЕУ никада ниjе довела у вези процес рехабилитациjе генерала Драгољуба Михаиловића са европским интеграциjама Србиjе. Он каже да jе „доношење закона о реституциjи и рехабилитациjи jедно што jе Брисел у овоj области икад тражио од Београда, jер се не бави поjединачним случаjевима“. Миливоjе Михаjловић, директор владине Канцелариjе за сарадњу с медиjима, вези „случаjа Михаиловић“ каже за Данас да „Влада Србиjе ради у складу са законом коjи jе донет у српском парламенту“ и да jе реч о „исправљању историjске неправде“. Он истиче да питање Михаиловићеве улоге у Другом светском рату „треба препустити историчарима, а да политичари треба да раде своj посао“.

Аутор: Ј. Тасић

Извор: danas