Срби просечно стари 41 годину

Просечна старост становништва из Србиjе jе 41 годину, што нас сврстава у групу изузетно старих популациjа, пише „Политика“.

Али, док jе 2002. године у Србиjи (без КиМ) живело 7.500.031 грађанин, осам година касниjе, било их jе мање за око 200.000, истакнуто jе на jучерашњем представљању публикациjе „Природно кретање становништва у Републици Србиjи, 1961–2010”, коjу Републички завод за статистику (РЗС) обjављуjе први пут.

Просечна старост становништва Србиjе jе 41 година. Србиjа jе на петом месту у Европи према просечноj старости, испред ње су: Немачка 44, Италиjа 43, Финска 42, Аустриjа и Грчка 41,7.

Према подацима за 2010. годину, очекивано траjање живота у Србиjи износило jе 71,4 година за мушко и 76,6 година за женско становништво. Очекивано траjање живота Јапанки jе 86 година,а Јапанца 79 година у 2010. години, док jе очекивано траjање живота жена у Шведскоj 84 године, а мушкараца 79 година у 2011. години.

Данас стопа смртности одоjчади у Србиjи износи 6,7 промила, што jе знатно више у односу на Јапан (2,8) или Шведску (2,7 промила).

Шеф Одсека за демографиjу РЗС Гордана Бjелобрк рекла jе да су Земун, Гроцка, Чукарица, Раковица и Нови Београд општине с наjвећим порастом броjа становника од 1961. до 2010. године, док су Црна Трава, Гаџин Хан, Трговиште, Бабушница и Медвеђа општине с наjвећим падом броjа становника.

„Промене у броjу становника биле су делимично услед ниског, односно негативног природног прираштаjа, а делимично због одлива становништва у иностранство,“ прецизирала jе Бjелобрк, додаjући да jе у изразито неповољном периоду за развоj становништва, какве у биле деведесете године, на пораст броjа становника у неким насељима наjвише утицао прилив избеглица из република бивше СФРЈ.

Према подацима пописа 2002. године, на териториjи Србиjе пописано jе 379.135 избеглих лица. Међутим, прилив избеглица ниjе могао да надомести дугогодишње последице негативног природног прираштаjа и емиграциjе, па jе у међупописном периоду (1991–2002) ипак забележен пад становништва.

„Наjвећи броj избеглица забележен jе у сремскоj, западнобачкоj, jужнобачкоj, мачванскоj и београдскоj области,“ истакла jе Бjелобрк.

Извор: B92