Светом архиjереjском литургиjом и поменом коjе jе данас код рушевина Спомен храма Пребиловачких мученика у Пребиловцима служио владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе обиљежено jе 70 година од страдања 4.000 недужних Срба са подручjа Стоца и Чапљине, коjе су мучки и на наjсвирепиjи начин побиле усташе из тих краjева.
Злочин над Србима у овим краjевима Херцеговине се поновио и у току љета 1992. године, када су воjне снаге Хрватске, ХВО-а и ХОС-а, под командом генерала Јанка Бобетка убиле велики броj цивила, уништиле све српске куће, цркве, манастире, споменике и друге обjекте.
„Пребиловци су мjесто опомене, успомене и страдања, гдjе jе на наjбезочниjи и наjстрашниjи начин извршен покољ над недужним мjештанима овога краjа“, рекао jе у бесjеди владика Григориjе и поручио да jе данас теже, али много боље бити брат, потомак и сународник оних коjи су убиjени, него оних коjи су убиjали.
Он jе рекао, да су Пребиловци мjесто страдања, али и обнављања, гриjеха и покаjања, те подсjетио да су и кости Пребиловачких мученика злочинци покушали да сатру, не знаjући да ће свака она трунка упалити кандило вjере у српским душама, кућама, црквама и срцима, као и свиjећу угашену и огњиште сатрвено.
Он jе позвао народ Пребиловаца да се увиjек окупља на овом светом и мjесту опомене, истичући да ће ово мjесто бити вjечно и да ће „заувиjек постоjати све док има иjедног православног хришћанина Србина Херцеговца.
Изразио jе вjеру и наду да ће овдjе поново бити обновљена и порушена црква.
Приjе 70 година, 6. августа 1941, мjештани Шурманаца, Међугорjа и Биjаковића, заjедно са великим броjем усташа из Чапљине и околине, живе су побацали 600 жена и дjеце из Пребиловаца су у Шурманачку jаму, дубоку 66 метара.
Бацању у jаму, што се сматра jедним од наjгорих покоља у циjелоj историjи Другог свjетског рата на териториjи некадашње Југославиjе, претходила су вишедневна иживљавања над српским становништвом, мучења, батинања и силовања. Тих дана jе у Пребиловцима jош убиjено више од 300 мjештана, а од хиљаду мjештана покољ jе преживjело само њих 170, међу коjима jе било десетак жена и деце. Из 57 породица нико ниjе преживио.
На подручjу Чапљине, Стоца, Љубушког, Метковића и Неума током 1941. године убиjено jе око 4.000 Срба.
Током отаџбинског рата 1992. године у Пребиловцима jе разорено и сеоско гробље, спаљене кости многих покоjника у гробницама, а миниране су и сравњене са земљом и недовршена црква и крипта, гдjе су 1991. године сахрањени посмртни остаци жртава претходно извађени из Шурманачке и других jама у Херцеговини.
Терен jе послиjе минирања поравнат, а на њему урађена депониjа коjа jе уклоњена 2002. Послиjе истраживања извршених од 2007. до 2008. године, у рушевини храма jе нађено око пет одсто смрвљених костиjу жртава од оних коjе су ту сахрањене 4. августа 1991. године.
За ово злодjело до данас jош нико ниjе одговарао. Потомци страдалника сматраjу да су Срби са ових подручjа дискриминисани, да jе врло мало кућа обновљено и да их jе већина и даље у рушевинама. Од попаљених и у минираних око 150 кућа у Пребиловцима jе од протеклог рата обновљено свега њих двадесетак.
У саопштењу удружења потомака пребиловачких страдалника, наводи се да су Пребиловци жива рана у срцима коjа никада не зацjељуjе и коjа и даље задаjе бол, троши снагу и животе.
„Надамо се у Бога да ће храм коjи ће бити подигнут на овом мjесту, дониjети то исцjељење толико потребно нашим душама, али то не значи да ћемо тиме заборавити Пребиловце и наше мученике“, наведено jе у саопштењу.
Литургиjи jе присуствовало неколико стотина Срба и наjближих сродника жртава.
В.Д.
Послушаjте аудио запис
Извор: РТРС
Пребиловци 13. август 2011.