По други пут у Јадовном одржана је комеморација жртвама првог усташког терора 1941. године када је у само два мјесеца погубљено 40 123 жртве. Комеморативни скуп увеличао је предсједник Србије Борис Тадић. Пред 2 000 потомака и поштоваоца жртава антифашизма откривен је и споменик чију је обнову иницирало Српско народно вијеће, а финанцирала Влада Хрватске.
Обиљежавање 70-годишњице Јадовног почело је литургијом код Шаранове јаме, једне од 32 јаме у које су усташе бацале своје жртве, убијене на најбруталније начине или још полуживе. Литургију у јутарњим сатима служио је владика горњокарловачки Герасим уз саслужење свештенства и монаштва своје епархије. У присуству узваника архимандрит Данило Љуботина служио је помен, док је молитву за мртве говорио рабин загребачки Луциано Прелевић.
Уз бројне вјернике свијеће у својим рукама имали су и предсједник Србије Борис Тадић, предсједник СНВ Милорад Пуповац, амбасадор Србије Станимир Вукићевић и други истакнути гости који су се након верског обреда поклонили жртвама пред јамом.
Овом приликом Милорад Пуповац и изасланик премијерке Јадранке Косор, министар културе Јасен Месић открили су споменик рада кипара Ратка Петрића који је постављен 1988. године, али је убрзо, почетком деведесетих уништен.
Политика сјећања која неће дијелити
Посебну пажњу окупљених посјетиоца и новинара у Јадовном изазвао је долазак предсједника Србије Бориса Тадића који је одао пошту страдалим жртвама заједно са мајком Невенком, родом из личког села Радуч, чији су отац, а Тадићев дјед Страхиња Кићановић и његов брат Душан били жртве овог злогласног логора смрти.
По други пут у Јадовном одржана је комеморација жртвама првог усташког терора 1941. године када је у само два мјесеца погубљено 40 123 жртве. Комеморативни скуп увеличао је предсједник Србије Борис Тадић. Пред 2 000 потомака и поштоваоца жртава антифашизма откривен је и споменик чију је обнову иницирало Српско народно вијеће, а финанцирала Влада Хрватске
Обиљежавање 70-годишњице Јадовног почело је литургијом код Шаранове јаме, једне од 32 јаме у које су усташе бацале своје жртве, убијене на најбруталније начине или још полуживе. Литургију у јутарњим сатима служио је владика горњокарловачки Герасим уз саслужење свештенства и монаштва своје епархије. У присуству узваника архимандрит Данило Љуботина служио је помен, док је молитву за мртве говорио рабин загребачки Луциано Прелевић.
Уз бројне вјернике свијеће у својим рукама имали су и предсједник Србије Борис Тадић, предсједник СНВ Милорад Пуповац, амбасадор Србије Станимир Вукићевић и други истакнути гости који су се након верског обреда поклонили жртвама пред јамом.
Овом приликом Милорад Пуповац и изасланик премијерке Јадранке Косор, министар културе Јасен Месић открили су споменик рада кипара Ратка Петрића који је постављен 1988. године, али је убрзо, почетком деведесетих уништен.
Политика сјећања која неће дијелити
Посебну пажњу окупљених посјетиоца и новинара у Јадовном изазвао је долазак предсједника Србије Бориса Тадића који је одао пошту страдалим жртвама заједно са мајком Невенком, родом из личког села Радуч, чији су отац, а Тадићев дјед Страхиња Кићановић и његов брат Душан били жртве овог злогласног логора смрти.
Неадекватан однос према партизанима
Предсједник СНВ Милорад Пуповац нагласио је да се у Јадовном одаје почаст првим жртвама усташког режима које су затваране и убијане, жртвама геноцида над Србима и Жидовима и обрачуна с антифашистима Хрватима.
– На овом мјесту прије 20 година био је срушен споменик, али се тиме ипак није затрло сјећање на жртве и суочавање с политиком у којој се није вјеровало у могућност заједничког живота без искључивости. Политику сјећања на бројеве жртава морамо замијенити политиком сјећања на жртве и починиоце, устврдио је Пуповац и подсјетио да данас не постоји адекватан однос друштва према партизанима који су се супротстављали политичкој идеји НДХ.
– Деведесетих је оживјела матица зла – политике која је тврдила да разни народи никад не могу живјети заједно, али и политике у којој су жртве постале предмет манипулација, а многи недужни страдали јер их се повезивало с починиоцима злочина, нагласио је Пуповац.
Предсједник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста (САБА РХ) Ратко Маричић рекао је да је усташки режим од почетка планирао истребљење Срба, Жидова, Рома и свих неистомишљеника и да је Јадовно било једно од мјеста гдје су се ликвидације одвијале.
– Повијесна је иронија што су злочине у Јадовном спријечили Талијани реокупирајући дијелове Хрватске које им је Павелић уступио Римским уговорима, рекао је Маричић и додао да САБА РХ води рачуна о свим стратиштима међутим да се хисторија учи напрескокце што онемогућава младима да сагледају узроке и посљедице Другог свјетског рата и улогу антифашизма.
– НДХ је била утемељена на злочину и у идеји и у реализацији, а ту чињеницу никаква накнадна реинтерпретација не може промијенити, поручио је Маричић и прочитао изјаву почасног предсједника САБА и бившег хрватског предсједника Стјепана Месића који је навео да окупљање у Јадовном није робовање прошлости како то неки кажу, већ да је „важно да се сјећамо у времену девалвираних вриједности“. Месић је навео да страдања нису била једнонационална и да и почаст мора одавати свим жртвама.
Тако дивне шуме, а поприште ужаса
Предсједник Координације жидовских опћина у Хрватској Огњен Краус похвалио је обнову средишњег споменика код Шаранове јаме и указао на потребу обнове неколико хиљада споменика који су срушени у задњих 20 година.
Генерални секретар Свјетске уније Макаби Мацаб Царассе рекао је да не може замислити да су тако дивне шуме и крај били попришта ужаса и поручио је да се злочини никад не могу заборавити и да се све што људи униште може обновити, што је поткрепио примјером друштва Макаби чији су скоро сви чланови 1941. завршили у Јадовном, док Унија данас броји 400.000 чланова у 600 жидовских заједница у 60 земаља.
Пред говорницом у Јадовном Душан Басташић, предсједник удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке подсјетио је на злочине који су чињени у Јадовном и другим логорима и бројку од 40.123 жртве до које је дошао хисторичар Ђуро Затезало, међу којима је и 739 жртава с отока Пага које су након одласка усташа 1941. године сакупили, спалили и сахранили талијански војници. Басташић је устврдио и да се игнорира легална и легитимна иницијатива српских и жидовских организација о законски прописаном односу према мјестима масовних злочина, дајући примјер необиљежавања самог мјеста гдје је био логор Јадовно, као и чињеницом да је спомен плоча која је лани постављена у ували Слана на Пагу скинута два дана након тога.
Такођер, пред окупљенима Басташић је критизирао службену тезу у Хрватској да је рат с хрватске стране био наставак антифашистичке борбе и питао да је заиста тако било, зар би деведесетих година било срушено хиљада споменика НОБ-а.
Комеморацију у Јадовном организирало је Српско народно вијеће у сурадњи са Српском православном црквом-Епархијом горњокарловачком, Координацијом жидовских опћина РХ, Удружењем Јадовно 1941 и Савезом антифашистичких бораца и антифашиста РХ.
Ненад Јовановић
Извор: СНВ НОВОСТИ