70 година глинских покоља

Ове године обиљежена jе 70-годишњица усташког покоља глинских Срба у коме jе побиjено нешто мање од 400 људи. – Ми ћемо се окупљати и сjећати, не само због идентитета жртава него и због вере у заjеднички живот, поручио jе Милорад Пуповац из Глине свима онима коjи су на све могуће начине ометали сjећање на побиjене Србе под изликом да „ниjе вриjеме“ за jедан такав скуп

Српско народно виjеће, Српска православна црква, Српско културно друштво „Просвjета“, антифашисти и грађани Глине, уз високо покровитељство
предсjедника Иве Јосиповића, организирали су комеморативни скуп и парастос за жртве више усташких покоља коjи су почели 12/13. маjа 1941. године у Глини.

Литургиjу и парастос у пуноj Цркви Рођења пресвете Богородице служио jе епископ горњокарловачки Герасим уз саслужење свештенства и монаштва епархиjе, након чега jе у Хрватском дому представљана књига Чедомира Вишњића и Драге Роксандића „Глина 1941“, рађена по записима Бранка Вуjасиновића коме су усташе у маjу 1941. убиле оца и рођака.

Шест пута мање становника
Један од аутора књиге Чедомир Вишњић подсjетио jе на хапшења и покољ Глињана у маjу, као и на покољ преко 1.000 сељака у Банском Грабовцу 25. jула у знак одмазде за устаничку акциjу, те на ликвидациjе 1.200 Срба из котара Вргинмост коjе су извршене 29/30. jула и 4/5. августа у цркви коjа jе након тога срушена и на чиjем се мjесту данас налази Хрватски дом коjи то име носи од 1995. године. – Жртве из Вргинмоста су били сељаци коjи су прихватили усташке понуде да се покрсте па да им се неће ништа догодити, рекао jе Вишњић и додао да Глина данас има шест пута мање становника него приjе 80 година. – Онаj тко се не зна носити с прошлошћу, неће се знати суочити са изазовима будућности, рекао jе Драго Роксандић и нагласио да су усташе покољем Срба у маjу хтjели уништити грађанску класу за коjу су знали да се неће идентифицирати с њима, али и да, срећом безуспjешно, створе jаз између Хрвата и Срба. Роксандић jе при томе споменуо и примjере хрватско-српске сурадње у 20. виjеку.

Вjера у заjеднички живот
Парастос и комеморациjа су одржани и код спомен-костурнице на православном гробљу у Глини. Присутнима су се обратили саборски заступник и предсjедник Српског народног већа Милорад Пуповац и руководилац невладине организациjе „Documenta“ Весна Тершелич. – И поред оних коjи на све могуће начине ометаjу окупљање и сjећање на побиjене Србе, ми ћемо се окупљати и сjећати, не само због идентитета жртава него и због вере у заjеднички живот, рекао jе Пуповац и додао да ниjе довољно jеданпут годишње отићи у Јасеновац и одржати протоколаран говор, него се треба подсjетити и на Јадовно, Слобоштину, Слабињу и друга стратишта.

Весна Тершелич казала jе да су жртве у Глини – жртве свих у Хрватскоj и изразила жаљење због сваке жртве у оба рата. Подржала jа приjедлог СНВ да се на зграду Хрватског дома у Глини врати спомен-плоча али и да се дому врати некадашње име Спомен-дом, под коjим jе саграђен 1969. године на мjесту цркве у коjоj се десио покољ. Виjенце су положиле делегациjе СНВ, амбасаде Србиjе, Сисачко мославачке жупаниjе, савеза антифашистичких бораца, Седме баниjске дивизиjе и српске мањинске самоуправе Глине и Петриње.

Одсуство глинских функционера
Споменимо да jе током обиљежавања годишњице стигла лажна доjава о бомби постављаноj у хотелу Цассина у коме су се након парастоса окупили учесници комеморациjе, што jе била кулминациjа противљења поjединих странака и њихових локалних челника одржавању скупа. Полициjа jе претпоставила да jе доjава лажна па jе дискретно претражила хотел, не рекавши ништа учесницима коjи су остали за столовима. Хрватска сељачка странка протестирала jе због наjаве преименовања Хрватског дома у (пред)ратни назив Спомен-дом, али и због тога што се уопће одржава неки комеморативни скуп осим парастоса на гробљу. И друге странке оциjениле су да „ниjе вриjеме“ за скуп, о чему jе свjедочило одсуство глинских званичника из хрватских странака с представљања књига и парастоса на гробљу.

Више фотографиjа погледаjте у мултимедиjи

Ненад Јовановић

Извор: СНВ НОВОСТИ