Ако Дража, уз којег је до јесени 1944. била сва окупирана Србија није био антифашиста, онда у Србији није ни било антифашизма
Антифашистичка борба Србије и српског народа у Другом светском рату јесте борба два антифашистичка покрета: равногорског и партизанског. И једнима и другима борба против нациста, усташа, балиста, муслиманских ханџар дивизија и осталих окупатора и њихових квислинга служи на част. Српски народ мора да буде поносан због тога, али и несрећан због сваке жртве у рату између Титове и Дражине гериле, као и сваке жртве сурове одмазде комунистичких победника. Неки европски народи који су се приклонили служби фашизму или нацизму чине све да ту службу заобиђу или умање. И ван разума је, нажалост, да само у Србији идеологија ратног победника у грађанском рату између партизана и четника упорно, већ шест и по деценија, генерала Дражу и његову војску товари измишљеном причом служења нацистичком окупатору. Ако Дража, уз којег је до јесни 1944. била сва окупирана Србија није био антифашиста, онда у Србији није ни било антифашизма. Генерал Михаиловић борио се за обнову Краљевине Југославије. Његова војска звала се Југословенска војска у отаџбини и на капама је носила грб на којем су била четири српска слова „С“, и хрватска шаховница, и муслимански полумесец, и словеначко сунце над Триглавом. У његовој војсци и његовој врховној команди било је све до пролећа 1944. више несрба него што их је било у партизанима. Први командант Првог равногорског корпуса био је Хрват.
Извор: Press online