Национална стратегија српских родољубивих удружења са простора бивше Југославије

Идентитет јесте оно што нас као личности и народ, који имају исто историјско сећање, исти осећај смисла постојања и говоре једним језиком, чини јединственим и непоновљивим. Не може опстати ни појединац ако му се припадност народној заједници одузме или измени.

Српски идентитет, у свом најдубљем корену јесте светосавски. То значи, истински хришћански, православан. Светосавски, истински хришћански, у смислу неодбијања и неодбацивања свих других и другачијих, који су нам кроз историју (било личну или народну) били блиски.

Светосавље подразумева не било какво постојање, већ само оно достојно вредносне висине коју је пред нас поставио Свети Сава као услов било какве будуће борбе за опстанак. Оно је изграђивано и наслоњено на искуства нашег историјског битисања на овим просторима и уобличено као православно–хришћанско, деловањем Српске православне Цркве од њеног утемељивача Светог Саве наовамо, а почива на принципу саборности, са његова четири основна елемента, који претстављају моралне принципе српског друштва:

1. Братство – Неопходност окупљања у јединствену целину свих завичајних сојева Српства.

2. Солидарност – У свим временима и на сваком месту, сваки појединац, треба да осећа бригу за своју заједницу и бригу заједнице за њега, његов развој и сигурност. Заједница треба да води посебну бригу о немоћнима, незапосленима, браниоцима, деци и мајкама.

3. Племенитост – Тежња да се помогне сународнику, способност да се учини подвиг и поднесе жртва, љубав према породици и потомству и осећај дужности према прецима, нацији и држави.

4. Једнакост – Поштовање начела правде, правичности и родољубља ради утемељења принципа саборности у српском друштву, мора постати стожерна тачка његове изградње, јер човекови земаљски подвизи не зависе од сталежа или друштвене хијерархије, већ од његове жеље да се изгради и усаврши.

Срби су данас народ који се бори за опстанак у биолошком, државотворном, културолошком, привредном, социјалном и у сваком другом смислу. Пошто је опстанак немогуће обезбедити само одбраном оног простора и дела народа који је тренутно обухваћен државним границама Републике Србије, неопходна је Национална стратегија којом треба осмислити и започети борбу за опстанак и напредак, делујући на етничким просторима који припадају Србима, а на којима су империјалним насиљем и геноцидом доведени у стање мањинских група. Србима је потребна стратегија која ће спречити да постојеће међудржавне границе у региону истовремено постану и етничке, језичке, вјерске и културолошке.

Национална стратегија даје могућност Србима да процес глобализације и насилног раздробљавања српског етничког простора окрену у своју корист и отпочну борбу за опстанак и напредак без обзира на коме се континенту налазе, коју власт имају или који светски поредак влада

Национална стратегија почива на четири крајеугаона камена:

1. Српски идентитет је светосавски у свом језгру, али је и вишеслојан и ту вишеслојност треба очувати.

Наш идентитет јесте вишеслојан а његово светосавско језгро не искључује могућност општења са српским идентитетима које су кроз историју створили услови живота и разни окупатори ових простора. Ови други слојеви су услед непријатељског деловања великих сила и неспремности српских елита да осмисле креативан приступ очувању националне самобитности, често постајали непријатељски расположени према православним Србима и злоупотребљавани у рату и миру, како би сломили основу Светосавља. Данас, после мучних искустава претходних векова, врло је тешко сетити се да су Срби имали и свој муслимански и римокатолички идентитет. Не мали допринос српској култури и друштву дали су и Срби Мојсијеве вере. После полувековне комунистичке владавине немогуће је заборавити и генерације Срба који су свој идентитет сматрали секуларним или атеистичким. Многи од њих су дали значајан допринос српској култури и друштву. Зато је обавеза Срба утврђених у светосавском језгру свог идентитета да нађу начине да опште и сарађују са свим слојевима Српства.

2. Глобализација и Глобализам

Глобализација је велики вишезначан историјски процес, док је глобализам идеологија, коју спроводе центри концентрисане светске моћи вршећи њену злоупотребу и то тако што покушавају да успоставе своју доминацију. У том поретку, који би настао као последица глобализације вођене глобализмом, велике силе покушавају да успоставе неоколонијални израбљивачки однос према обесправљеним народима, државама и слојевима глобалног друштва. Зато је дужност сваког честитог човека слободарског духа да се бори против глобализма али и потреба да се спозна процес глобализације и подстакну предности тог процеса за човечанство.

Срби су слободарски народ и то је део нашег идентитета. Природно је да као такви будемо савезници свим народима, групама и појединцима који се повезују у борби против глобализма. Националну стратегију могуће је остварити само ако се реално сагледају снаге и могућности, као и тренутно стање нашег народа. Оно је данас такво да морамо да се боримо за голи опстанак. Свест о овоме подразумева да све антиглобалистичке интеграције могу бити Србима прихватљиве тек када оне буду реалне.

3. Српске интеграције имају првенство у односу на било које друге

Глобализација доноси многа повезивања на разним нивоима и просторима. Ако је потребно да будемо опрезни са антиглобалистичким повезивањима, која по својој природи одговарају слободарској суштини српског идентитета, онда још пре треба да будемо резервисани, критични и врло опрезни када су у питању глобална повезивања и стварање наднационалних творевина, које у својој основи имају неоколонијалну доминацију над другим народима и државама. Национална стратегија подразумева отворену свест и могућност да се и та повезивања искористе за оно што нас пре свега интересује, а то је – српско обједињавање на јединственом идентитетском, језичком, културном, религијском и привредном простору.

У том смислу, идеја српско обједињавање подразумева вишеслојну повезаност Срба и њихових етничких и историјских простора који сада више нису у оквирима српских државних граница. Дакле, народ који мисли о будућности своје интересе не може бранити само ослоњањем на оно што је затечено под његовим суверенитетом у једном историјском тренутку. Интереси Срба не могу се бранити у границама Србије, јер је та борба унапред осуђена на неуспех. Мора се деловати шире, не само зато што су готово сви Срби на Балкану некада били у саставу српске државе, већ и зато што је то једина могућност да се опстане, тим пре што чинимо јединствен идентитетски, језички, културни, религијски и привредни простор.

Српска повезивања треба да користе све моделе организовања који могу да надокнаде одсуство наше државне целовитости. У тој мрежи, без обзира на границе, битну карику чине: српски језик, Српска православнма црква, културна и економска повезивања, српски невладин сектор, српске политичке партије и матична држава.

Историјско искуство Срба проистекло из опстајања у Млетачкој републици и Хабзбуршкој монархији казује нам како се без државе, а на основу својих цивилних иницијатива, економије и лобирања, може деловати у западно-европском политичком простору. Искуство опстајања под турском окупацијом нам је указало на значај Српске православне цркве у одбрани идентитета народа. Оба ова историјска искуства су нас научила како се канали наднационалних повезивања могу употребити за повезивање нашег народа. Тако и данас када нас насилно гурају у „евроатлантске интеграције“ морамо бити свесни да ту геополитичку ситуацију морамо и можемо искористити за сопствено повезивање само ако будемо размишљали о свом националном интересу и наступали онако како су други јужнословенски народи наступали у југословенској „интеграцији“.

4. Снажна матична држава даје могућност Србима да глобалне процесе искористе за успешно повезивање широм света.

Само држава, као најорганизованији облик народне суверености, може да заштити друштво од спољних упада и империјалних поробљавања. Једино добро организована и снажна држава може да обезбеди сигурност и слободу појединца и свих органских заједница у једном друштву. Само снажна матична држава може имати све организационе могућности да подстиче коришћење глобалних интеграција за повезивање српског народа на планетарном нивоу. Ово се посебно односи на огромне потенцијале српског расејања, као и значај очувања комплетног идентитета српског народа у региону и расејању.

Све ово нам омогућава да као први друштвени, развојни задатак започнемо борбу против беле куге, јер само младо и бројно становништво може да развије друштвено стваралаштво и обезбеди економски развој. Биолошка старост у коју је доспео српски народ доводи у питање и сам његов опстанак а камоли његов напредак, исто као и насилна асимилација која се спроводи над Србима који у државама региона имају мањински статус.

Тек јака матична држава Срба може да, схватајући вишеслојност и особености српског постојања, осмисли стратегију деловања, примерену појединим деловима српског расејања, српским земљама у окружењу и оним деловима страних држава у којима смо данас мањина.

Савремени изазови захтевају нову националну елиту

Остварење Националне стратегије није могуће уз постојеће друштвене елите (које су то само по друштвеној моћи али не и по моралним вредностима и стручним способностима које имају). Оне нису у стању да овај задатак остваре, пре свега зато што су производ вишедеценијског, па и вековног негативног одабира у свим деловима друштва. Будућа елита се пре свега мора препознати по искреној и страственој жељи да стање промени у корист свог народа, као и по стратешком промишљању а не само од данас до сутра. Само таква елита ће бити искрена према себи и свом народу. Непотизам и секташко лобирање на местима која дају друштвену моћ појединцу јесу директна саботажа народне борбе за опстанак, али и свако олако одбацивање поражених, другачијих по идеолошким и другим одредницама, јесте неодговорно играње са ионако ослабљеним људским ресурсима српског народа.

Да би у потпуности биле свесне мера које у спровођењу позитивног одабира треба да предузму, будуће елите морају суштински да верују да човек није само људски материјал, већ личност која заслужује да добије оно место у друштву које јој реално припада. Овакво друштвено искуство може стећи само елита која је стваралачка а не спекулативна, какву смо имали кроз читав прошли век, спутану разним идеолошким оквирима. Нови људи, способни да воде народ, доћи ће из редова оних који су своју снагу изградили на раду за општу добробит и народној подршци а не на помоћи обавештајних структура страних држава, финансијских и других олигархија или привилегијама старих елита. Савремени изазови захтевају нову друштвену елиту, која ће најзад бити производ позитивног одабира, кроз друштвену акцију.

Како радили, тако нам и Бог помогао!

У Подгорици, 26. марта 2011.

Српски национални савјет Црне Горе, Подгорица
др Момчило Вуксановић, предсједник

Српски народни покрет „Избор је наш”, Бања Лука
Дане Чанковић, предсједник

Српски народни покрет „Светозар Милетић”, Нови Сад
Милан Јапунџић, предсједник

Српски сабор Двери, Београд
Владан Глишић, координатор

Српски национални савет у Македонији, Скопље
Гордана Јовић Стојковска, предсједник

Извор: СРПСКЕ НОВИНЕ