Исак Асиел: Крст страдални на раскршћу неба и земље су поставили живи, да се не заборави

Поводом судског спора везаног за постављање Часног крста над гробницом 6.500 Срба на гробљу у Земуну, Врховни рабин Јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел послао је писмо Момчилу Мирићу, председнику удружења Јадовно 1941. Београд чији садржај преносимо у целости.

Поштовани г. Мирић,

Жао ми је што су се догађаји око постављања православног крста на делу јеврејског гробља у Земуну нанизали у тако немилом смеру и довели до судског спора.

Након што су нацисти побили јеврејске заточенике и затворили Јеврејски логор (децембар 1941 – мај 1942), у новоформираном Прихватном логору Земун (мај 1942 – 1944), почињен је злочин, немерљив и непојмљив, над Србима и припадницима других народа на Старом сајмишту. Тела тих невиних мученика сахрањена су у заједничкој гробници на јеврејском гробљу у Земуну.

Недра предратног јеврејског гробља отворила су се и за српске страдалнике поставши заједнички чувар њиховог вечног починка. Земља која покрива њихову заједничку гробницу сада припада њима. Тај део више није оно исто јеврејско гробље које је било пре Другог светског рата. Несрећа огромних размера узела је ту земљу некадашњег јеврејског гробља за своје невине жртве да у њој расточи њихове кости и у дубинама да запоје храм, као што то певају стихови из песме Храм, Момчила Настасијевића.

---

Потоње, знам,

расточиће земља ове косте,

дубинама да запоје храм.

---

После осам деценија заборава, крст у земљу поболи су живи, да опоје урвине невиног страдања мученика кроз понор таме и бездана. Крст страдални на раскршћу неба и земље су поставили, да се не заборави.

На једном другом месту у мачванском селу Засавица, сахрањени су посмртни остаци више од 800 Јевреја и готово стотину Рома, које су Немци стрељали половином октобра 1941. године на оближњој њиви Лазара Љубичића, крај Саве, који после тога ту земљу више није обрађивао већ је на њој засадио јасенову шуму. Посмртни остаци Јевреја су после рата есхумирани и сахрањени на Јеврејском гробљу у Београду.

Лазар Љубичић је знао да то земљиште више не припада њему него невиним жртвама. Нека бисмо и ми следили његов пример.

С поштовањем,

Исак Асиел, рабин

---

---

Везани садржаји:

Сећање на Србе мучене и убијене у Прихватном логору Земун 1942 – 1944. године

КО ЈЕ ОСКРНАВИО ЗЕМУНСКО ГРОБЉЕ

---

---

Прелистајте нашу нову брошуру о логору Земун 1941 – 1944.

---

Приредила редакција портала Јадовно 1941.