Tihi pregaoci čuvaju ono što je sistem često zaboravljao

Razgovor sa Đorđem Bojanićem, glavnim urednikom portala Srpska istorija

Više od jedne decenije portal srpskaistorija.com predstavlja jedno od retkih mesta na internetu gde se sistematski neguju srpska istorijska svest, kultura sećanja, pravoslavna duhovnost i teme koje veliki mediji često zaobilaze i institucionalni istoričari. Iza tog decenijskog pregalaštva stoji Đorđe Bojanić, profesor istorije, kolumnista, publicista i dokumentarista iz Niša, čovek koji svoj rad doživljava kao duhovnu i nacionalnu obavezu.

Gospodine Bojaniću, šta Vas je podstaklo da pokrenete portal „Srpska istorija“?

– Sajt je nastao iz potrebe da se sačuva srpsko istorijsko pamćenje od zaborava i nametnutog prećutkivanja. Mnoge teme iz naše prošlosti decenijama su bile gurnute u stranu, a mnoge žrtve i stradanja srpskog naroda ostajali su bez glasa u javnosti. Жeleo sam da napravim mesto gde će se sabirati istorijske činjenice, svedočanstva, fotografije, dokumenta i priče koje ne smeju biti zaboravljene.

Suština je da srpsku istorijsku svest danas više čuvaju pojedinci nego sistem. Ipak, moram da kažem da je stanje danas ipak bolje nego pre deset ili petnaest godina. Narod se polako vraća svojim korenima, Svetosavlju i istorijskom pamćenju, iako je proces duhovnog i nacionalnog rastakanja trajao decenijama. Taj balast, koji se taložio od 1878. pa je temeljen 1918, a posebno posle 1945. godine kada je cementiran, to se i danas se oseća u našem društvu… jake podele bez Svetosavskog puta i zajedništva… i lakog odricanja od sebe, to ćemo razumeti ako sagledamo bivše Srpske zemlje… i Srbe koji su tamo živeli, i koji su stvorili nove nacije, jezik i crkve… države.

Portal godinama opstaje bez finansijske podrške i zarade. Koliko je teško istrajati?

– Iskreno, sredstva za finansiranje sajta nikad nisam tražio od države, grada, opština niti aplicirao za finansiranje. Nije lako, ali kada čovek nešto radi iz uverenja i ljubavi prema svom narodu, onda novac nije glavni pokretač. Sajt se od početka zasniva na dobrovoljnom radu i nije pod političkim, finansijskim ili ideološkim uticajem. Ali, uvek se nađu rodoljubi koji pomognu i pokriju deo troškova… i na tome im veliko hvala.

Mnogo je neprospavanih noći, odricanja i lične žrtve. Često čovek ulaže sopstvena sredstva, vreme i energiju, a da zauzvrat nema nikakvu materijalnu korist. Ali, kada vidite da tekstovi dopiru do naroda, da mladi počinju da se interesuju za istoriju, da ljudi šalju porodična svedočanstva i zahvaljuju što je nešto sačuvano od zaborava – onda shvatite da trud nije uzaludan. To je decenijski rad na dnevnom nivou… verujte, nije lako.

Često ističete značaj „tihih pregalaca“. Ko su ti ljudi?

– To su ljudi koji bez velike medijske pažnje čuvaju nacionalnu svest. Istraživači, profesori, sveštenici, publicisti, dokumentaristi, rodoljubiva udruženja, mali portali i pojedinci koji godinama sakupljaju arhivsku građu, stare fotografije, svedočanstva i istorijske podatke.

Mnogi od njih to rade bez ikakve zarade i institucionalne podrške. Neki žrtvuju porodični mir, slobodno vreme i sopstvena sredstva, jer osećaju moralnu i nacionalnu dužnost. Upravo ti ljudi danas nose težak teret očuvanja istorijskog pamćenja srpskog naroda.

U ozbiljnim državama takav rad bio bi deo nacionalne strategije kulture i obrazovanja. Kod nas je, nažalost, često prepušten entuzijazmu pojedinaca.

Koliko je Svetosavlje važno u očuvanju srpskog identiteta?

– Svetosavlje je temelj srpskog duhovnog i nacionalnog bića. Bez Svetog Save teško možemo razumeti srpsku istoriju, kulturu i trajanje. Svetosavlje nije mržnja prema drugome, već ljubav prema svome, uz poštovanje drugih.

Kada narod izgubi duhovni oslonac, lako postaje plen tuđih tumačenja istorije i sopstvenog samozaborava i samoporicanja. Zato je važno da se vratimo svojim korenima, porodičnim vrednostima, pravoslavnoj duhovnosti, zajedništvu i kulturi sećanja.

Pored tekstova, bavite se i dokumentarnim filmovima?

– Da. Dokumentarni filmovi su veoma važni jer današnje vreme traži vizuelni pristup. Trudim se da kroz dokumentarne sadržaje približim istoriju običnom čoveku, posebno mladima. Veliki broj tih filmova nalazi se i na Jutjubu i dostupan je svima koji žele da nešto nauče o srpskoj prošlosti… ali, za to su već potrebna sredstva i tehnika, pa kad ugrabim priliku uvek je i iskoristim da zabeležim i odradim neki dokumentarac, naravno sve je to skromno ali i suštinski.

Istorija ne sme ostati zatvorena samo u knjigama i naučnim krugovima. Ona mora doći do naroda.

Kakvu poruku biste uputili mladim generacijama?

– Da čitaju, istražuju i ne stide se svog identiteta. Da poštuju svoje pretke, svoju veru i svoju istoriju. Nijedan narod ne može opstati ako izgubi pamćenje.

Ne treba da živimo u mržnji ili prošlosti, ali moramo znati ko smo. Samo narod koji poznaje svoje korene može sigurno koračati u budućnost.

I zato su danas tihi pregaoci, koji čuvaju srpsko istorijsko nasleđe, istinski borci nacionalne svesti i duhovne obnove naroda.

---

Izvor: NIŠKE VESTI