Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishУ бањалучком насељу Дракулић у недјељу, 1. фебруара, биће обиљежене 84 године од злочина НДХ над српским цивилима у селима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Раковац код Бањалуке, 7. фебруара 1942. године, када је у само једном дану звјерски убијено 2.315 Срба, међу којима 551 дијете.
Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић рекао је на конференцији за новинаре у Бањалуци да ће програм обиљежавања почети у 9.00 часова служењем литургије у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу, док ће централни дио бити одржан код Спомен-костурнице у Дракулићу.
„У 12.00 часова биће служен помен убијеним српским цивилима, након чега ће услиједити полагање вијенаца и цвијећа“, навео је Видаковић, додајући да ће се након тога обратити званице.
Он је подсјетио да су усташке власти НДХ унапријед планирле и организовале злочин над српским цивилима у овим селима и у руднику Раковац.
Видаковић каже да је, према историјским изворима, коначан план покоља договорен 6. фебруара 1942. године у фрањевачком самостану у бањалучком насељу Петрићевац.
„Главни организатор злочина био је усташки стожерник Виктор Гутић, а извршили су га припадници 2. сатније `Тјелесног здруга Анте Павелића` под командом натпоручника Јосипа Мишлова, уз активно учешће фрањевачког капелана фра Мирослава Филиповића Мајсторовића. Покољ је почео у раним јутарњим часовима 7. фебруара 1942. године у руднику Раковац, гдје су усташе убиле 52 од 60 српских рудара“, навео је Видаковић.
Након тога, око 400 припадника усташких јединица наставило је систематско убијање српског становништва у селима Дракулић, Шарговац и Мотике, идући од куће до куће. Убијани су искључиво цивили – жене, дјеца и старци, јер су војно способни мушкарци у том периоду углавном били у заробљеништву.
Покољ је извршен без употребе ватреног оружја, што додатно говори о суровости и намјери злочинаца.
Према истраживању писца и истраживача Лазара Лукајића, који је у свом дјелу „Фратри и усташе кољу“ објавио именични списак жртава, тог дана је у Дракулићу убијено 1.363 српска цивила, у Мотикама 679, у Шарговцу 257, као и 16 српских рудара из других села, што укупно чини 2.315 убијених Срба.
„Посебно трагичан и по свирепости јединствен злочин почињен је у Народној школи у Шарговцу гдје су усташе 7. фебруара 1942. године убиле 52 српска ученика узраста од седам до 14 година. Школу су похађала дјеца различитих вјероисповијести, а православна дјеца су насилно издвојена и убијена у школској згради. Након злочина, учитељица Добрила Мартиновић је под пријетњом смрћу била приморана да у школски дневник упише да су сва убијена српска дјеца `умрла природном смрћу`“, рекао је Видаковић.
Он је напоменуо да се ови записи данас чувају у Архиву Републике Српске као аутентично свједочанство о овом злочину.
Видаковић је навео да је након Другог свјетског рата, због политике братства и јединства, овај злочин деценијама био прикриван и потискиван из јавности.
„Тек 1965. године приступило се сакупљању посмртних остатака жртава и њиховом сахрањивању у заједничку костурницу у Дракулићу, гдје је подигнут споменик. Првобитни натпис није наводио стварне извршиоце злочина, већ је говорио о `жртвама фашистичког терора`“, рекао је Видаковић.
Споменик је обновљен 1991. године, а у Доњем Дракулићу је изграђен Спомен-храм Светог великомученика Георгија, освештан 2009. године, посвећен жртвама овог покоља.
Обиљежавањем годишњице овог злочина чува се историјска истина и култура сјећања на недужне цивиле који су страдали само зато што су били Срби.
Истина о овом злочину остаје трајна опомена и обавеза друштва да жртве никада не буду заборављене.
Обиљежавање 84 године од усташког покоља над српским жртвама организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
Извор: ВЛАДА Р. СРПСКЕ
Везане вијести:
Усташки злочини на подручју Бањалуке: Из таме изашли, у таму враћени
Лазар Лукајић: „Фратри и усташе кољу – злочинци и сведоци“
Бранко Брковић: Поклану чељад загрн`ли су оне комшије шокци
