Немања Девић: Српска мајка

Радојка Ристивојевић је у животу, погледом савременог човека, изгубила све у Великом рату. Пре рата имала је пет синова.

Српска мајка – Радојка Ристивојевић из села Кусадак, срез Јасенички, округ Смедеревски.

У сутону живота. Са букетом цвећа у рукама. И осмехом на лицу.

Сећамо ли се оваквих наших бака, које су нас једноставно училе шта се у животу сме а шта се не сме? Шта је добро, а шта није?

Пре него што нам је све постало релативно…

И, промислимо о томе како ће изгледати баке наше деце и чему ће их учити.

Радојка Ристивојевић је у животу, погледом савременог човека, изгубила све у Великом рату. Пре рата имала је пет синова.

Прво јој је, на Мачковом камену, терајући Швабе, пао син Милош, 23 године стар.

Па Марко, са 19 година, у повлачењу преко Албаније, да му се ни гроб не зна.

Па муж Живота, отац двојице хероја, на Крфу 1916. Отишао био на некакав извор и наточио воде у чутуру, замотао дуван који је после дуго времена добио кроз следовање, сео на један степеник − и умро. Када су му другови пришли, још увек је горела цигарета у његовој руци…

Трећи син – војник Радован, преживео је рат. Поживео у прескупо плаћеној слободи, али не дуго. Од болести и изнурености, умро је 1929.

А Радојка, мучена, чувала је преостала два сина и обасипала их љубављу. Од њих је дочекала унучад и праунучад. И била богата. Породица, црква, отаџбина – и за њу су били светиња у коју се не дира.

И није била жена у црном по занимању. Није се тужила на судбу, нити је псовала Бога. Крв њених најближих, проливену, нико јој није плаћао.

Пуна је таквих жена, скромних и вредних, са црним шамијама, била Србија 1918. Оне су биле стубови кућа, и очеви и мајке.

Оне су одњихале, заветима задојиле, и неке нове јунаке. Оне су део нашег кода, од ког не можемо и не смемо да побегнемо. 

Извор: Немања Девић – Фејсбук страница

Од истог аутора:

Колумнисти – пријатељи / Немања Девић