Пре четири месеца, добротом Мирослава Глигоревића из Брадине, новинара у Канади, неколико мојих књига СКРИВЕНА ИСТОРИЈА о страдању Срба на простору НДХ 1941 – 1945. поклоњено је нашим познатим професорима на Универзитету у Београду.
Књигу је добио и проф. др Љубодраг Димић, академик, професор историје на Филозофском факултету, чија сам предавања често пратио, гледао наступе на телевизији, читао његове књиге и интервјуе у новинама. Али, никад нисмо успоставили лични контакт.
Ових дана смо се срели и упознали. Прва реченица овог уваженог професора и признатог историчара била је: ,,Колега, честитам, урадили сте велико дело“. Мало ме збунуло, то ,,колега“ јер он је историчар, академик САНУ, а моја маленкост – новинар, публициста. ,,Не, не, колега, наставио је професор, анализирајући књигу са историјске и научне стране ово је изузетно вредно дело. Успели сте, као мало ко до сада, да од стотине прича, аргументованих и документованих, направите велику причу и велико дело. Припремам опширан приказ и коментар ваше књиге“.
Морам признати, годило је овакво признање, ако се зна да долази од угледног историчара, академика, рођеног Београђанина, чији су родитељи такође, били просветни радници, васпитавали и извели генерације и генерације добрих ученика.
Сретен Јаковљевић
Извор Стара Херцеговина