Селекциона комисија америчке награде „Златни глобус“ објавила је званично на свом порталу goldenglobes.com аналитички текст о филму „Дара из Јасеновца“ у ком се каже да је реч о причи из једног од највећих логора за истребљење за који је у свету мало ко чуо.
![](https://jadovno.com/wp-content/uploads/2021/01/dara-iz-jasenovca-1.jpg)
„Већина прича из Другог светског рата испричана је из перспективе жртава на основу истинитих сведочанстава, али ретко видимо причу детета из концентрационог логора за који је ретко ко чуо, а Јасеновац је био један од највећих“, пише на порталу goldenglobes.com на почетку приказа филма „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Гаге Антонијевића.
Приказивање Антонијевићевог филма креће у биоскопима широм Сједињених Америчких Држава почетком фебруара, а поред трке за „Златни глобус“, представљаће Србију и у трци за 93. награду Америчке академије филмске уметности и науке – Оскар, у категорији за најбољи међународни филм.
Усташе убијале више него у другим логорима
Тексту на порталу goldenglobes.com бави се историјском позадином приче филма. Уз разумевање за српске жртве у њему се наводи да је о „Јасеновцу“, иако је био један од највећих логора за истребљење, у свету мало ко чуо.
„Овим местом управљао је владајући усташки режим, Хрватски револуционарни покрет, како су се сами називали. Они су били ултранационалистичка, фашистичка и терористичка група која је обављала прљаве послове хрватске владе, након што су Хрвати склопили пакт с Хитлером, брутално убијајући и мучећи више Јевреја, Рома и Срба него у вец́ини других концентрационих логора,“ наводи се на порталу goldenglobes.com.
Потресна историјска сага „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Гаге Антонијевићана на јединствен начин описује борбу, храброст и страдања српског народа током Другог светског рата из перспективе десетогодишње девојчице Даре.
Ову трагичну причу, написану на основу истинитих догађаја и сведочења жртава рата, гледаоци из Чикага, Даласа, Хјустона, Атланте, Феникса и других већих градова имаће прилику да погледају од 5. фебруара, а нешто касније филм ће се приказивати и у Филаделфији, Детроиту, Индианаполису, Орланду, Кливленду и бројним другим метрополама широм САД.
Комадант Јасеновца: Срби су нижа раса
Филм, који су подржали Влада Републике Србије и Филмски центар Србије, говори о породици разореној смрћу и раздвајањем, од које остају само десетогодишња Дара и њен двогодишњи брат Будо. Дара преузима на себе мисију да заштити и спаси свог малог брата.
![](https://jadovno.com/wp-content/uploads/2021/01/dara.jpg)
„Редитељ се не либи да прикаже злочине који су почињени, као и да скрене пажњу на податак да су Немци тражили од команданта логора да ‘очисти’ локално становништво од Јевреја и Рома, али не и од Срба. На то им је усташки командант логора одговорио да Срби (и Словени уопште) потпадају под нацистичку категорију ‘Untermenschen’ (нижа раса)“, истиче се на порталу goldenglobes.com.
Први филм о страхотама Јасеновца
„Ово је први играни филм који разоткрива страхоте Јасеновца и расветљава бесмислене злочине почињене на штету стотина хиљада жртава, од којих су многа била деца. И док филм открива ове трагедије, на крају прича причу о преживљавању и отпорности, о снази, храбрости и истрајности,“ каже редитељ Антонијевић.
Он је раније за Спутњик истакао да је најважније да се прича о том злу исприча коначно и да се ти крици јасеновачких жртава који су 75 година гушени чују што даље.
За глумца Игора Ђорђевића грађење лика усташе Анте Врбана је било тешко и потресно: Осећања сам да је филм “Дара из Јасеновца” настао као узвишена и људска потреба за сећањем на многе жртве једног лудила, испричан наративом пажљиво бираним и режираним.
Његов колега Марко Јанкетић игра злогласног заповедника логора Јасеновац Макса Лубурића.
„Немам сцену у којој убијам. Ја задајем наређења која други извршавају. Сећам се да су статисти, Роми који су свирали, играли и глумили логораше, били забезекнути оним што су видели, а то је глума. Замислите како је то изгледало у стварности“, рекао је Јанкетић за Спутњик.
Извор: ИН4С