У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 348 Срба, међу којим и троје дјеце, убијених прије 27 година у агресији хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине /РСК/ током акције Масленица.
Међу убијеним у тој акцији 1993. године било је 55 цивила од којих троје дјеце до 12 година и 34 жене.
Представник Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду Драгана Ђукић рекла је да још нико није одговарао за тај монструозан злочин који је имао за циљ етничко чишћење тог подручја.
– Људи који су страдали били су криви само зато што су били Срби, а акција је била спроведена с циљем да се етнички очисте насеља и чисто српска села, као и неколико мјешовитих – рекла је Ђукићева.
Према њеним ријечима, циљ акције је био да се српске породице протјерају и никада више не врате на своја огњишта.
– Нажалост, тај циљ је остварен и данас те породице, углавном, живе у трећим земљама, а веома мали број се вратио на своја огњишта јер просто ту немају никаву будућност – рекла је Ђукићева.
Документационо-информациони центар Веритас саопштио је јуче да је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника Унпрофора и да нико до није процесуиран за злочине над Србима.
Међу жртвама је било 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вјековна огњишта.
Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 337 лица, док се на евиденцији несталих води још 11, од којих шест цивила, међу којима три жене.
У збјеговима је у наредних неколико мјесеци умрло још 165 лица, углавном старије популације.
Највише су страдала српска села Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мјешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.
Срби из тих села су убијени, прогнани или одведени у затворе и логоре, а њихова имања су опљачкана и уништена, док су културни споменици, гробља и цркве девастирани, оскрнављени или порушени.
Веритас је навео да су међу тим објектима били двори Стојана Јанковића у Исламу Грчком са малом Црквом Светог Георгија која је освештана 1675. године, у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница, те цркве Светог Георгија у Смоковићу и Светог Илије у Кашићу које су освештане 1567, односно 1872. године.
Из ових равнокотарских села протјерано је више од 10.000 Срба који су се раселили широм свијета.
Један од тежих злочина првог дана агресије десио се на превоју Мали Алан на Велебиту, у близини осматрачнице Унпрофора, када су припадници хрватске специјалне полиције Алфе“из засједе убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине /СВК/ са подручја Грачаца.
Извор: РТРС