ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: НАТО бомбама хтели да нам затру потомство

На данашњи дан, на празник Спасовдан пре две деценије, Алијанса бомбардовала КБЦ „Драгиша Мишовић“ у Београду

Све се затресло, одједном. Земља, зидови, прозори, болнички кревети. Сасула су се стакла, помешала са циглама и, све је полетело. Простор су испунили, јачи од експлозије, јауци очајних пацијената.

До њих су готово летели лекари и сестре. Ужас и паника загосподарили су и породилиштем у коме је петнаестак беба уписивало прве дане живота.

Двадесети мај, 1999. године, Спасовдан, а педесет осми дан НАТО напада на СРЈ. У 446. налету бомбардера смртоносни пројектили усмерени су на Клиничко-болнички центар „Драгиша Мишовић“, на београдском Дедињу. Није било спаса за пацијенте на клиници за неурологију.

Зора Бркић, Бранко Бошковић и Радослав Новаковић у трену су убијени. Више десетина пацијената је повређено. Један пројектил погодио је војни камион у коме су дежурали гардисти. Убијени су војници Александар Бајин, Горан Вережан, Предраг Игњатовић, Бранимир Крњајић, Славиша Миљковић, Војин Пејчиновић и Драган Танкосић. Најмлађи је имао 20, а најстарији 26 година.

Репортери „Новости“ те ноћи ужаса забележили су речи спасилаца на рушевинама Неуролошке клинике.

– Ову жену (Зору Бркић) не успевамо да извучемо испод рушевина – викао је некоме Љубан Тасић. – Један део екипе, онда, да настави откопавање, а други… идите ви спасавајте породилиште. Одмах идите!

А у породилишту неми погледи мајки и трудница. Једна је покидала апарат за анестезију, истргла иглу из вене, крв се пролила по поду, на лицу грч, она без речи. Судара се са бабицом која носи бебе у наручју. Сваки секунд је важан. Страхује се од поновљеног напада.

– Куда ћете ми с бебом – чује се из полутаме. – Прво до подрума, после ћемо видети – стиже одговор.

– Дајте ми га у руке, само мало, још га нисам ни дотакла… дајте ми га – пролама се у овом општем хаосу.

У ноћи у којој су и колевке биле мета. У којој болничка ознака нападачима није значила ништа, као што ни свих ових 20 година није било ни кајања ни покајања за жртве и вечите трауме које боде из сна. Пре зоре.

Са сликама ужаса живи и др Мома Јаковљевић, заменик директора КБЦ „Драгиша Мишовић“.

– Био сам те ноћи с колегама Потићем и Драговићем, дежурни на хирургији – сећа се др Јаковљевић. – И, био сам прилично узнемирен. Ваљда је то инстинкт, шта ли. Онда је пукло као гром и ми смо са хирургије полетели до акушерске клинике.

Тамо је било петнаестак повређених трудница, можда толико породиља. Повреде су биле од стакала која су пуцала. Интервенисало се, без речи, на лицу места. Муњевито. И нико није питао шта је чија надлежност. Важно је било да се помогне. Одмах. А ја се вазда питам: Где то има да се удари на болницу? Где то има?

Колега Моме Јаковљевића, анестезиолог, проф. др Предраг Стевановић, не престаје да поставља готово исто питање свих ових година. У ноћи напада на КБЦ био је у целодневној смени, од јутра до јутра, па и после јутра, јер је то било време кад није било дилеме: остати или отићи кад си потребан.

– Шта да вам кажем? Тај удар је био такав шок од кога се још нисам сасвим опоравио – прича нам др Стевановић. – Заправо, у тренутку напада и сатима који су уследили, било је најважније да се пацијенти извуку и сместе на, колико-толико сигурно место. А како је време одмицало, слике су у мени све живље и питање: зашто?

Било је ведро у том дану, уочи бомбардовања Клиничког центра „Драгиша Мишовић“. Мирисао је багрем, на све стране. Зорица Васиљевић из породилишта је јавила мужу да је родила сина. Да је она добро и да, он, без бриге, може да вози пчеле на пашу до багремове шуме.

– Леп је дан – казала је.

А у најновијем ратном НАТО билтену наведено је да ће „војна акција бити настављена и повећан број борбених летова, захваљујући добрим временским условима“.

ТЕХНИЧКА ГРЕШКА

У првом реаговању после непада на КБЦ „Драгиша Мишовић“ НАТО је објавио да је реч о „Инциденту који ће бити истражен“. Касније је саопштио да је „бомбардовање болнице била техничка грешка“. И, на томе се стало. На томе и остало.

БЕБЕ ПАМТЕ

Стручњаци кажу да се сви страхови и трауме које осећају мајке, преносе на њихове нерођене и рођене бебе. Последице се јављају у развоју, страх и трауме који су преживеле мајке, деца носе до краја живота.

НАСТАВИЛИ НАПАДЕ

Током ноћи у којој је бомбардовао КБЦ, НАТО бомбардери се нису зауставили. Који минут после, нападнута је „Прва Искра“ у Баричу, Батајница, Макиш, Липовица и Раковица. У Казнено-поправном заводу у Истоку, у нападу истог дана, убијено је 19 затвореника.

СЕЋАЊЕ

На клиници за неурологију у трену су убијени: Зора Бркић, Бранко Бошковић и Радослав Новаковић. У камиону у коме су дежурали гардисти страдали су: Александар Бајин, Горан Вережан, Предраг Игњатовић, Бранимир Крњајић, Славиша Миљковић, Војин Пејчиновић, Драган Танкосић.

Аутор: МИЛЕНА МАРКОВИЋ, ДРАГАНА МАТОВИЋ

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ