U Mostaru Hrvati uče Srbe: Kosovo* nezavisno od 2008.

Mostar je kao Brčko, na izvestan način poseban grad, gde bi klub Srba u gradskom veću mogao da zaustavi svaku odluku, ali u praksi nije tako

„Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasilo 2008. godine i po tome je najmlađa evropska država. Srbija ne priznaje njenu nezavisnost, što je uzrok nestabilnosti ovog prostora”, navodi se u udžbenicima geografije koje izučavaju učenici osnovnih škola u zapadnim kantonima u BiH, gde se nastava odvija po hrvatskom planu i programu, piše „Politika“.

Dušan Golo, predsednik Koordinacije srpskih udruženja iz Mostara, potvrdio je taj podatak.

„Roditelji su nam dojavili da se obrađuje i ta tema, ali nije to jedina lekcija u kojoj se iskrivljuju činjenice. To govori i o položaju Srba u Federaciji BiH (FBiH), o čemu i naši političari najčešće govore defanzivno, tek kada uzvraćaju na optužbe o položaju Bošnjaka ili Hrvata u RS. A nama je daleko teže po svim parametrima”, kaže Golo.

I srpski političari i udruženja negoduju zbog podataka iz udžbenika iz kojih uče deca u zemlji koja nije priznala odluku Prištine o nezavisnosti. Mediji podsećaju na to da srpski narod još nije konstitutivan u kantonima s hrvatskom većinom, jer nije sprovedena odgovarajuća odluka Ustavnog suda.

Veoma je malo dece koja izučavaju srpski jezik u tom entitetu jer njihov broj ne ispunjava propisane kvote.

„Već četiri godine u privatnoj režiji roditelja imamo školu srpskog jezika, istorije i kulture. Naša deca dolaze i obrazuju se”, priča Dušan Golo.

Od predratnih više od pola miliona Srba, koliko ih je, prema procenama, živelo na prostoru današnje Federacije BiH, srpskog naroda sada je tamo desetostruko manje, svega 56.550, to jest tek 2,5 odsto, podaci su prikupljeni popisom stanovništva iz 2013. godine.

„Od 150 pripravnika u Hercegovačko-neretvanskom kantonu samo je jedan srpske nacionalnosti. Kada se obratimo nekoj instituciji, odgovore nam, uz izvinjenje, kako nemaju program na ćirilici. To je ilustracija naših ustavnih prava kao konstitutivnog naroda u Mostaru, gradu koji je prvi etnički očišćen u BiH i gde danas, od nekadašnjih više od 30.000 Srba, živi sedam puta manje”, priča Golo.

Društvene organizacije iz Mostara nedavno su peticijom skrenule pažnju na to da u to gradu još postoje ulice imenovane po vođama NDH. U peticiji pod nazivom „Mile Budak nije naš pesnik. Francetić nije naš vojnik” skrenuli su pažnju na to da u gradu na Neretvi nema mesta za ulice Mile Budaka, Jure Francetića, Lorković-Vokića, Ive Zelenike – Tovarnika i Đure Spuževića. Razrešenje ovog problema, kako najčešće izveste mediji, ne dopušta komplikovana politička situacija u gradu u kome već čitavu deceniju nisu održani izbora.

„A u Mostaru vam je položaj Srba takav da doslovno prosimo 500 evra za ’Šantićeve večeri’. Mostar je kao Brčko, na izvestan način poseban grad, gde bi klub Srba u gradskom veću mogao da zaustavi svaku odluku, ali u praksi nije tako”, kaže Golo.

O položaju Srba u FBiH govori i to što u Sarajevu još nije rešen problem škole nazvane po Mustafi Busuladžiću, zagovorniku fašističkog pokreta i saradniku nekadašnje NDH. Srpska udruženja u Sarajevu nadala su se obećanjima tamoših vlasti da će sa zgrade sarajevske većnice biti uklonjen natpis o „srpskim zločincima”, ali se to do danas nije desilo.

Sem toga, učenici u kantonima s bošnjačkom većinom, suprotno preporukama OEBS-a, odnedavno uče o „opsadi Sarajeva” i „genocidu u Srebrenici”, posle čega su i u RS u nastavni plan i program uvrstili sadržaje iz novije istorije.

„Kada se pogleda odnos vlasti u prema Srbima, ne čudi to što je proces povratka izbeglih daleko veći u RS nego u Federaciju BiH”, ocenjuje Dušan Golo.

Izvor: IN4S