Томислав Јосић признао српске цивилне жртве у Вуковару!

Садашњи саветник за бранитеље града Вуковара и бивши председник бившег „Стожера за одбрану хрватског Вуковара“ Томислав Јосић одржао је 21. фебруара у просторијама градске скупштине конференцију на којој се осврнуо на недавни списак са именима српских цивилних жртва у Вуковару који је јавности представио заменик градоначелника Вуковара из реда припадника српске заједнице Срђан Милаковић.

Томислав Јосић оспорио је списак Срђана Милаковића и на основу докумената које је према његовим речима користио Хашки суд закључио како се од 36 споменутих имена налазе имена 15 војника, али и људи страдалих изван Вуковара те неколико особа чији је статус непознат. Он је додао да је то покушај изједначавања двадесетак српских жртава с хиљадама убијених након окупације Вуковара.

Одмах по спомињању српских цивилних жртава Томислав Јосић се наравно оградио утврдивши да су можда и те жртве биле легитимна мета.

– Ако је неко имао радио станицу, дојављивао положаје и омогућавао гранатирање града, а кажу да је пало шест милиона граната, тешко да можемо говорити да је таква особа цивил. Тешко да можемо за особе које су имале снајпере и пуцале по граду рећи да су то били цивили, али морам да кажем да нам је жао ако је неко од недужних цивила страдао и осуђујемо сваки ратни злочин који се догодио по том питању. Ако је неко нападао овај град и био војник, за њим апсолутно не жалимо – рекао је Јосић.

Након тога он је утврдио и да се према документима, који су како је рекао кориштени на Хашком суду на списку налази десетак цивила. Ово је заправо први пут да неко од хрватских званичника јавно признаје да су у Вуковару постојале и српске цивилне жртве.

– Прве четири особе су страдале у Бршадину и у Сотину, а сва четворица су окарактерисани као војници. Нико од нас није нападао та места, а ми нисмо имали ни снаге ни наоружања да нападамо.  Даље на списку имамо Јаковљевића и Дамњановића који су цивили. Жалимо за тим и не подржавамо било каква убиства цивила и осуђујемо то… Под бројем седам је војник, под бројем осам опет цивил… Многима од њих су наведени погрешни датуми погибије и погрешна имена па ћу рећи да није Ивић, него Инић, није Ружић, него Рожић, није Мркоч него Мркић и тако даље – навео је Томислав Јосић и додао да је жалосно што се маше са списковима који су непроверени те изразио сумњу да су нека имена и измишљена.

Јосић позвао на кажњавање злочинаца

У праву је Томислав Јосић за готово сва неправилно написана имена и у праву је да је листа коју је изнео Срђан Милаковић непроверена и пуна мањкавости, међутим врло охрабрујуће може да звучи чињеница да је вероватно по први пут у јавном простору неко од вуковарских званичника признао убиства цивила као што су Јован Јаковљевић и Саво Дамњановић, а осим тога Јосић је неколико пута изразио и жаљење за тим жртвама.

– Жалимо, али морам да напоменем да у рату увек има колатералних жртава и увек недужни настрадају. Молим да ко год излази са било каквим подацима, да узме меродавне податке од институција. Овако и ми можемо направити листу од 1.500 људи који су у граду убијени, међутим ми желимо да имамо чињенице. Наш задатак и наша дужност је била да се по том питању обратимо. Ако је било неких убијања цивила, ми то осуђујемо и не подржавамо. Свако ко је такве ствари радио требао би да одговара, међутим исто тако би требало да одговарају сви они који су починили убиства неколико хиљада људи након окупације града – рекао је Јосић.

Након ове, можда чак и изненађујуће помирљиве конференције за медије, иначе радикалног, Томислава Јосића, можда би српске институције коначно требало да почну са прављењем фактографски што исправније листе српских цивилних жртава рата у Вуковару како би и држава коначно почела да решава ствари по том питању и процесуира све оне који су правили злочине.

У прилог томе и наша редакција објављује имена неких од цивила убијених до средине августа 1991. године. Дакако, списак убијених Срба цивила након овог периода, односно током отворених ратних дејстава је далеко већи, Радило се о класичним егзекуцијама извршеним углавном над старијим мушкарцима и женама који су извођени из склоништа, али они нису били тема ове конференције па ни њихова имена овом приликом нећемо објавити.

Јован Јаковљевић (51) пословођа трговине „Спорт“ у Вуковару убијен у својој кући 29. јуна 1991.

Михајло Нађ из Сотина убијен је 4. јула 1991.

Миленко Ђуричић из Борова насеља ухапшен и одведен из Самачког хотела 13. јула 1991. године, убијен неутврђеног датума и бачен у Дунав. Тело је пронађено 17. јула 1991. код Бегеча

Љубан Вучинић (48) возач из Борова насеља ухапшен и одведен 22. јула 1991. Његов леш пронађен је 27. јула у Дунаву код Сремске Каменице

Саво Дамњановић (32) медицински техничар из Вуковара одведен са радног места из Вуковарске болнице у ноћи између 25. и 26. јула 1991. до данас није пронађен

Младен Мркић (41) директор Вупикове кооперације ухапшен на повратку с посла 31. јула 1991. никада није пронађен

Бранко Мирјанић, Славко Миодраг и Владо Скелеџија ухапшени у ноћи између 30. и 31. јула 1991. побијени и бачени у Дунав

Бошко Богдановић конобар из Вуковара ухапшен 3. августа 1991. неколико дана касније његов леш пронађен у Дунаву у Србији

Жељко Паић, угоститељ из Вуковара, ухапшен 10. августа 1991. леш пронађен у Дунаву код Нештина у Србији 18. августа 1991.

Аутор: НИКОЛА МИЛОЈЕВИЋ

Извор: СРБИ.HR