Затирање Срба у Хрватској (9): Етничко чишћење Далматинске загоре

Некада позната као Бановина или Банска Хрватска, Банија је увек имала уравнотежен национални састав становништва, у коме су две националне групе, хрватска и српска, све до 1991. биле готово подједнако заступљене.

Иако се под називом Далматинска загора, овај регион Хрватске помиње тек после Другог светског рата, фактички је део Загоре који обухвата готово целокупно залеђе далматинске обале, а то је око 150 километара дуг појас уз море омеђен планинским масивима Козјака, Мосора, Омишке Динаре, Биокова и Рилића. Територијално, то су подручја општина Книн, Дрниш, Бенковац, Обровац, Сињ, Врлике, Имотског и Вргорца.

Истражујући пописе становништва у периоду од 111 година, професор Светозар Ливада истиче да се у том периоду, односно до 1991, и грађанског рата, становништво увећало за нешто више од 50 процената, а да је национални састав свих тих година био релативно сличан: Хрвати су чинили од 61 до 64 посто, а Срби од 31 до 35 одсто укупне популације.

Последице хрватског пролећа
„Флуктуације настају после 1971. године када број становника обе етничке скупине почиње благо да опада, што треба приписати, пре свега, политичким превирањима у временима ‘хрватског прољећа’ и друштвене кризе, на што указују показатељи верижног индекса за цензусе 1961/1971, те 1971/1981 и 1981/1991“, наводи Ливада и додаје да је анализирајући пописе становништва током трајања СФРЈ запажен тренд „стагнатног развоја“ односно увећавања броја становника.

„То је резултат, пре свега, тешких последица које је демографски корпус претрпео током Другог светског рата, па се у послератном периоду опорављао, али и због неких других чинилаца, као што су тешки услови живота и хронично сиромаштво, присутна емиграциона кретања, процеси деаграризације, школовање младих (пре свега великог броја деце палих бораца НОР-а и жртава фашистичког терора у Другом светском рату) за непољопривредна занимања, брачна покретљивост, колонизација, и друго“, наводи Ливада и запажа да се тај процес касније променио, али колонизацијом Хрвата из Босне.

Ситуација се драстично мења после 1991. Подаци из последња два пописа, 2001. и 2011, говоре да се укупно становништво смањило за чак 72.445 становника, односно 34,28% према попису из 2001, односно за 78.401 или 37,10 одсто према попису обављеном десет година касније. Углавном је реч о Србима. Према попису из 2001, српско становништво се смањило за 63.024 становника или за 85,93%. Нешто мањи проценат смањења је забележен на следећем попису из 2011, када је забележено да је Срба мање за 82,10 одсто.

Туђманов циљ
Професор Ливада нема дилеме шта је томе узрок:

„Овај мањак српског становништва 2001. означава уједно и број прогнаних Срба када се од тог броја одбију погинули и нестали. Њих је, према евиденцији Веритаса, 1.360 погинулих и 245 несталих. Дакле, из ове регије је прогнано 61.419. Као што је видљиво, демографска слика ове далматинске регије се драматично изменила, драстичним падом броја српског становништва, слично као и њихових сународника у претходно анализираним регијама Хрватске, и то на један веома радикалан начин, скоро комплетним прогоном са својих вековних огњишта“, истиче Ливада и оцењује да је број Срба у Хрватској данас на оном нивоу који је први председник Хрватске, Фрањо Туђман зацртао као државни циљ.

„Наиме, удео српског становништва у укупном становништву у овој далматинској регији свео се 2001. на 14,07%, а 2011. на 17,90%, наспрам 95,32, односно 89,50% хрватског становништва. С обзиром на селективни повратак Срба зато што се углавном враћају остарели да умру у својој постојбини, и даљег деловања, до дивљања екстремног националистичког покрета, као и чињенице да не само што су Срби прогнани, него је уништена и њихова надградња, а оно мало што је остало, посебно непокретна имовина, предмет је шпекулација и усељавања колонизираних Хрвата из Босне, и веома компликоване и бирократизоване процедуре стамбеног збрињавања прогнаних Срба, реално је очекивати даље опадање броја српског становништва на овим просторима, све до, и испод, нивоа Туђманове пројекције од три процента“.

Распадање породица
Анализирајући податке са два последња пописа, професор Ливада је приметио да се број хрватског становништва 2001. смањио за 4,68 одсто, а десет година касније, за 10,50 одсто. Овај стручњак то објашњава чињеницом да и млади нараштаји Хрвата имају проблем око запошљавања, образовања и решавања основних социјални и друштвених проблема, због чега масовно напуштају Далматинско залеђе.

„Томе није допринео и тренд колонизације Хрвата из Босне који су доведени на крају у исти положај распадања породица као што је то био случај са Србима“, наглашава Ливада.

Економске миграције
У Далматинској загори је традиционална привредна делатност пољопривреда, узгајање медитеранских култура, а понајвише винове лозе и сточарство. Како су и стамбени и пословни објекти грађени махом од камена, отуда су током рата били „атрактивни“ за присвајање или разарање.
Међутим, због тешких услова живота, овај крај је увек важио за пасиван и сиромашан крај познат као депопулационо подручје и великим бројем људи који су одлазили у иностранство. Последњим ратом, највећи број Срба из далматинског залеђа је бољу судбину пронашао од Канаде до Аустралије.

Бројке
Срба је у Далматинском залеђу 1880. године, било 49.841, а Хрвата 89.178. Према попису из 1910, Срба је било 69.198, а Хрвата 125.348. Тај тренд раста становништва трајао је све до Другог светског рата. На првом мирнодопском попису из 1948. могу се видети катастрофалне последице политике истребљења Срба унутар НДХ. Тада је регистровано 79.686 Срба, а чак 143.896 Хрвата.

СУТРА – Затирање Срба у Хрватској (10): Спржена Славонија

Извор: VESTI online

Везане вијести:

Затирање Срба у Хрватској (8): Прогон православља са Баније

Затирање Срба у Хрватској (7): Кордун историјски полигон смрти

Затирање Срба у Хрватској (6): Опустошена српска Лика

Затирање Срба у Хрватској (5): Етничко чишћење и у миру

Затирање Срба у Хрватској (4): Нико није пописивао мртве

Затирање Срба у Хрватској (3): Жртвама се не зна број

Затирање Срба у Хрватској (2): Како је створена Крајина

Затирање Срба у Хрватској (1): Историја дуга седам векова