“Своју веру не дам” – тужна прича од девојци Боси из Пасјана крај Гњилана

Ово је тужна прича од девојци Боси из Пасјана крај Гњилана са трагичним крајем.

Уграбљивање девојака нарочито беше распрострањено на Kосову и Метохији и једна од тих девојака са том судбином је Босиљка Рајчић.
На њу је бацио око један Арнаут из села Депча и са пајташима успео је да је “уграби” и то је све што је успео…

Сви покушаји да се потурчи, поарбанаши и уда чврсто је одбијала и потом мучена али није се дала. Није хтела насилно у ислам, већ је говорила насилнику: “Ја своју веру имам, не треба ми боља а имам и свога заручника, а то је Христос”… На крају је рекла:”Убијте ме, не дам се… Своју веру не дам, ја сам православка и не дам своју веру ни српске хаљине…”Само ме мртву можеш узети, не дам девојаштво”…
То је и био крај… Изболи су је ножевима уз реку Лапаштицу, тело раскомадали и побацали.. Место на којем је издахнула и данас зове се Девојкин гроб.

Текст је посвећен очувању имена ове храбре девојке у нашој историји али и свим знаним и незнаним женама које су биле отете за “турског вакта” а чије су судбине остале непознате.

Напомена: Босиљка Рајчић рођена је у Пасјану код Гњилана, живела је у 19. веку. Породица Рајчић је пореклом из околине Крагујевца, одакле се преселила близу Куманова, а затим настанила у Пасјану код Гњилана у 18. веку. Српска православна црква ју је прогласила светитељком.

Аутор: Слободан Осмокровић

Извор: Видовдан

Везане вијести:

Некажњени злочин албанских екстремиста: Јасна Тасић (15) мучена па свирепо убијена

Обиљежено 15 година од злочина над српском дјецом у Гораждевцу

Узнемирујући садржај: Ово су брутални злочини на којима је „настало“ Косово