Стандард: Од уласка у ЕУ Хрватска агитује против српске мањине

Приступање Хрватске ЕУ било је прије свега психолошки важно Хрватима јер су жељели да се дистанцирају од постјугословенских држава на југу, и истовремено да се оконча ера транзиције, али је након пријема услиједило јачање екстремно конзервативних, националистичких и либералних снага, наводи „Стандард“.

У тексту поводом пете годишњице од пријема Загреба у ЕУ, бечки дневник наводи да је и у Хрватској, као и у многим другим земљама централне и источне Европе, брзо након приступања било примијетно да Брисел више не може да изврши никакав реформски притисак, а то је водило ка јачању екстремно националистичких снага.

Оне су ћутале до чланства, а потом се формирале прије свега у цивилном друштву и агитовале против мањина и то „прије свега српске, чија се ситуација одмах погоршала“, констатује „Стандард“.

„Хрвати никада нису били ентузијасти по питању чланства у ЕУ. Они нису много очекивали и нису због тога разочарани“, оцијенио је политиколог Дејан Јовић.

„Стандард“ истиче да је дошло до бројних иницијатива и референдума за јачање екстремно конзервативне слике породице и друштва, коју је подржавала хрватска католичка црква, која је у поређењу са црквама других европских држава далеко десно оријентисана.

Лист наводи да, као и у сусједној Србији и Босни и Херцеговини и у Хрватској недостаје свијест о секуларизму.

Политолог Жарко Пуховски каже да народ на јесен одлучује о великом ограничавању парава мањина и да ће, ако то изјашњавање буде успјешно, то представљати јасно окретање у десно. „Међутим још увијек смо балетани који балансирају на рубу тих струја“, додао је он и указује да десно од ХДЗ-а нема значајнијих партија.

„Ми у поређењу са другима у Европи имамо најмањи удио радикалних десних партија“, казао је Пуховски и изразио увјерење да ће то тако остати у наредне двије, три године. Према његовим ријечима тренутно се не назире фомирање неке партије која би била налик на њемачку АфД или аустријску ФПО.

„Стандард“ наглашава да Хрвати нису упали у очи као велики Европљани. „У Европском парламенту се са неповјерењем гледа на хрватске посланике, јер су се они истицали прије свега тиме што су се залагали за интересе херцеговачких националиста, то јест једнострано за један народ у сусједној држави“, констатује лист.

Један неименовани дипломата ЕУ критиковао је тај нациоанлистички став хрватских посланика, оцијенивши да би Хрвати гласали и против свих осталих 27 чланица.

Пуховски указује да је спољнополитичка позиција формулисана од веома десно оријентисаног ХДЗ-овца Давора Штира.

„Стандард“ истиче да је упадљив био и покушај да се ветом зауставе приступни преговори са Србијом, што је било неуспјешно. „Сада Хрватска жели што брже да уђе у унутрашњи круг ЕУ и приступи Шенгену као и еврозони. То би било корисно за остале чланице, јер тако туристи из тих земаља не би морали више сатима да чекају на границама, а Загреб би био надлежан за заштиту спољне границе“, наводи лист.

Истовремено „Стандард“ истиче да ће против тога вето уложити Словенија, јер Хрватска не признаје међународну пресуду у граничном спору. „Притисак на Хрватску и Словенију да се око тог питања договоре је постао сада још већи, јер су чак и Македонија и Грчка постигле компромис“, оцијенио је Јовић.

„Стандард“ додаје да и поред спорова са сусједима постоји одређено постјугословенско заједништво, те да то показује не само чињеница да многи Словенци радо љетују у Хрватској, већ и истраживање према којем је 64 одсто Хрвата навијало за Србију против Бразила на Свјетском првенству у Русији.

Извор: ИН4С

Везане вијести:

Амнести интернешенел: Хрватска дискриминише мањине …

Стејт Департмент: У Хрватској насиље према етничким мањинама

Омбудсман у Хрватској предала извјештај: На удару Срби и …