Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Добро се сећам да је моја баба рекла да је много Станића страдало од усташа, више од 20-30 људи. Ја сам увек сматрао те бројке вероватно претераним… боже колико сам био наиван.
Седох пре неки дан мало да погледам нешто из историје и налетим на сајт Музеја геноцида и ту пронађем јавно доступне пописе људи страдалих у II светском рату по републикама. Сетим се како је баба причала да је у рату побијено много Станића, па помислим како би било добро да ударим један search и видим колико је тај број тачан.
Скинем .пдф фајлове за Босну и Хрватску код себе на комп. Изненадим се колико су велики ти фајлови (33 и 35 МБ) и погледам податке на страни музеја. Процена је да је пописано око 60% жртава а то је 1.107.000 људи. Ево резултата:
– У Босни је све укупно страдало 329 Станић-а.
– Све укупно 362 Станић-а побијено на територији Хрватске. Собзиром да је пописано 60% жртава број би могао бити и већи.
Дакле, моја претрага је показала да је у НДХ убијено укупно 691 Станића. Руком сам их пребројао све појединачно. Немам речи…
То вече било је опуштено све док нисам кренуо са бројањем. Одједном ми није било добро и буквално сам осећао мучнину.
Сетих се да кад сам био мали нисам нигде чуо да неко има то моје презиме – Станић. Свих других је било, понављали су се разни Јовановићи, Стафановићи, Панчићи… свих је било, али од Станића никога. Сада ми је јасно и зашто. Данас већ има по неки Станић, ту је Тихомир Станић глумац и по још који, али када сам био мали чинило ми се да смо ми једини.
Шта би било да није страдао тај 691 човек? Вероватно би данас, 70 година касније, било десетине хиљада потомака.
Затим, паде ми на памет па куцнух у претрагу презиме моје жене – Мандић. Њих је још више страдало… Страшно буквално су збрисали генерације, читава села… многе породице су затрте заувек.
Презиме Станић је старо преко 7 векова, први пут поменуто у Дечанској повељи 1331. године. Након Косовског боја и турских освајања долази до миграција преко Ужица, Црне Горе, Херцеговине, ка Босни, Војводини, Далмацији и Хрватској. Да напоменем, наравно, нису сви Станићи овде из моје најближе фамилије. У наставку ћу поменути моје, оно што знам…
Моја прабака Јелка
Мој деда, Драго Станић је рођен у Хан Пијеску, надомак Сарајева. Пре рата је имао месару и пекару у Сарајеву. Када је кренуо геноцид у НДХ и прва убијања, он се одметне у шуму на Романији. Његова мама, а моја прабака Јелка се пресели код својих у Хан Пијесак. Он се прво прикључи четницима Славише Вајнера Чиче али су тај одред уништили немци и усташе у неком нападу па је преживело само 7 људи, међу њима и мој деда. Након тога он се придружи и пролетерској, где је био командир одреда везе.
Мајку су му убиле усташе. Испитивали су је, мучили, тражили где јој је син. Постоји нека страшна прича коју ми је баба причала… да су јој главу одсекли и ставили на прозор. Њеном крвљу су по зидовима куће оставили поруку за мог деду која је гласила ”Драго ј…. смо ти мајку”. Деда никада није сазнао где му је сахрањена мајка, кажу да му није дао Коча Поповић да је види јер је била исечена.
Елем, у списковима жртава, нађох и моју прабаку Станић Јелку, убијена, имала је 41. годину тада. Пише да је убијена у затвору у Власеници.
Власеница је мало место неколико километара од Хан Пијеска где је био један од главних упоришта усташке Црне легије. коју је предводио Јуре Францетић.
Затим погледам да ли је страдао неки Станић из Сарајева јер кажу да је деда тамо имао фамилију. Наравно, ето и тамо Станића. Вероватно смо неки род… не знам.
Иначе моја прабака Јелка се презивала девојачки Томовић, отац јој је био Крста. Потражим их и они су страдали у Хан Пијеску. Томовића је страдало много више у околним селима (23 особе) али не знам ко је од прабакине фамилије.
Тек ми предстоји да истражим који су моји Станићи, не знам тачно. Знам да је деда остао без оца за време Првог светског рата.
После рата био је неки Илија Станић који је као агент државне безбедности убио Макса Лубурића команданта Јасеновца. Колико знам нисмо у роду али јесте нека карма.
Сви кажу да се Драго усташама за све добро наплатио. Био је неустрашив, а био је и у позицији за тако нешто – командир одреда за везу у Првој пролетерској, касније је био комесар, па два пута ражалован на ниво војника и једном осуђен на смрт, па по казни Сремски фронт и на крају официр ОЗНЕ. 13 пута рањаван, одбио да га прогласе за народног хероја, вратио комунистичку чланску карту и пензионисао се…
О њему ћу једном посебно писати, али никада нећу заборавити шта ми је баба једном рекла. Каже, када смо тражили стан у Београду само ме молио да не идемо преко реке, каже ”Немој Нато тамо…, нећу да дођу усташе једног дана да ме кољу кад остарим…”. Није ми било јасно шта прича деда? Кога се боји? Какве усташе у Београду? Касније сам схватио, наравно.
Колико је ваших страдало у геноциду?
Ако сте радознали, ево малог упутства. На сајту Музеја геноцида се налазе .пдф фајлови, одаберите територију на којој су рођени и скините фајл на компјутер. Када га отворите урадите search за ваше презиме. Обратите пажњу ако је списак на латиници онда куцате претрагу латиницом, ако је на ћирилици онда куцате ћирилицом. У супротном нећете добити резултате. Фајлови за Босну и Хрватску имају преко 3.000 страница па морате мало сачекати за резултат.
Јел знате да овај музеј уствари постоји само у неким тамо канцеларијама. То је музеј од папира, а не прави музеј. Питање је зашто овај музеј нема своју зграду и изложбени простор? Није ли најбољи начин да нешто заташкаш управо то да направиш неки музеј на папиру који нигде не може да се посети, али када те нападну да немамо музеј страдања и геноцида ти имаш алиби?
Овај твит ме је инспирисао да напишем ово. Није идеја да се шири шовинизам или нека освета. Опрости али памти. Код нас је памћење затајило и зато пишем ово.
Допуна – од укупног броја страдалих Станића 79 их је убијено у Јадовну. Јадовно је после Јасеновца највећи логор/стратиште у Хрватској где је страдало преко 40.000 људи. Податке смо добили са сајта Јадовно, где и ви сами можете претражити базу имена.
Где су највише страдали Станић-и у НДХ?
Највише Станића је страдало у НДХ (Босна и Хрватска). Многи су страдали у Јасеновцу и другим логорима, неки у збеговима, у оружаним сукобима, затворима, а неки по кућама.
Да се не заборави, извукао сам овде места у којима је страдало више од 5 Станића, мада постоји много више места на којима је страдао мањи број. Прво иду насеља у Хрватској, а затим у Босни. Ето ако знате нешто о овим људима или неку њихову причу молим вас напишите у коментарима.
Аутор: Милош Станић
Извор: Зивотне приче и монаси шаолина
One Response
Užas
Poštovanje
Imam jednu molbu .
Radi se o sledećem.
Moja poznanica i veoma draga osoba već 15 godina traga za preživelim iz porodice Stanić. Živeli su u Udbini, opština Gospić.
Pradeda je živeo u Udbini i imao je pivaru.
Deda i otac su joj se rodili u Podkozarskom selu Mirkovići i Klekovići.
Molim vas, ako znate za nekoga od preživelih Stanića, iz oblasti Udbina, Gospić, Gornji Donji Lapac da se meni jave u inbox radi razmene informacija.
Hvala i Bog da da svima dobro
Najverovatnije su stradali u Jadovnom 41- 42, ako možete na neki način da mi pomognete
Hvala I svako dobro