Соколска друштва у Западној Славонији

Друштво у Сремским Карловцима било је матица српског соколства на територији Аустро-Угарске Монархије.

Из Сремских Карловаца одлазили су предњаци, гимназијска и богословска омладина, у све српске крајеве. Нова соколска друштва оснивана су у свим српским крајевима под Аустро-Угарском. Са свих страна стизале су Карловачком соколу молбе за упутства ради оснивања соколских друштава (из Загреба, Земуна, Сомбора, Коренице, Книна, Удбине, Меленаца, Пакраца, Двора…). Убрзо је основано 30 српских соколских друштава, која су подељена на жупе.  Из Сремских Карловаца одлазили су предњаци, гимназијска и богословска омладина, у све српске крајеве. (1) После уједињења 1918. сви соколски савези ујединили су се у јединствено соколство С.Х.С.

Штожер соколског друштва у Пакрацу био је правник Војислав Вуксан. Умро је 1927. у 33 години живота. Основао је соколско друштво у Пакрацу, такође друштва у Чаглићи, Кусоњи, Прекопакри и Шарвици. Прелазио је дневно по 5 и више километара и окупљао сељаке, са њима вежбао соколске вежбе и упућивао их у соколе. Водио је 5 соколских друштава истовремено. У Пакрацу је био душа сваког националног покрета, а посебно соколства. Стотине учитеља и учитељица које су изашле из пакрачке препарандије, постали су соколи његовом заслугом. При сахрани др. Миленко Марковић истицао  је његово Српство.  У име Соколске жупе директор учитељске школе Сучевић истакао је да не губи само пакрачки Соко свог ненадоместивог старешину, него и цела жупа. (2)

Соколско друштво Јасеновац на Сави прославило је 1930. Дан Уједињења. После одржаних благодарења сво чланство упутило се назад у украшену соколску вежбаоницу. Соколи и соколице отпевали су државну химну. Старешина Спасоје Мадираца одржао је предавање о значају 1. децембра 1918. и о важности завета, које је чланство положило. Увече одржана је академија, коју је отворио просветар Петар Вучинић, са предавањем, у коме је истакао важност соколства, и упутио апел присутнима, да ступају у соколске редове. Предавање је пропраћено клицањем краљу, престолонаследнику Петру и краљевском дому. Двоје деце декламовало је соколску химну и песму „Југославији”. Соколице су извеле вежбу под вођством начелнице Смиљке Саграк. Након вежбе месно певачко друштво „Свачић”, певало је, под вођством диригента Марка Фрањића. После тога настало је соколско весеље. (3)

Соколско друштво Јасеновац одржало је 2 октобра 1932. своју прву јавну вежбу. Помогли су им сеоска соколска чета Црквени Бок, Соколско друштво Загреб IV и Самобор. За успех вежбе била је заслужна Смиља Саграк. У 11 сати био је дочек гостију на станици. После обеда приредили су домаћини гостима вожњу Савом и Уном. Након тога кренули су на вежбалиште, које је за ту приредбу соколима уступила црквена општина. Јавна вежба поћела је говором старешине Мадираце. На јавној вежби су се истицале посебне тачке соколске деце друштва Јасеновац “Тамо далеко” и “Руковет” по народним мотивима од М. Јанковића. Те тачке су биле изведене са толиком елеганцијом и разумевањем народних песама да су задивиле све присутне. Публика је реаговала бурним пљеском на те тачке. Изведене су вежбе чланица на ручама друштава Јасеновац, Загреб IV и Самобор, као и жупске просте вежбе. Наступили су чланови чете Црквени Бок са прашким вежбама. Највећи успех пожњеле су чланице Загреб IV, које су извеле састав М. Јанковића “Нови смјерови”. После вежбе приређена је забава. (4)

Соколско друштво Јасеновац у част десетогодишњице рођења престолонаследника  Петра приредило је 3. септембра 1933. јавну вежбу заједно са друштвима и четама Нова Градишка, Новска, Липовљани, Бобовац, Црквени Бок и Рајић. Старешина друштва др. Спасоје Мадираца говорио је о значењу прославе. Говор је завршен клицањем краљу, престолонаследнику Петру и целом краљевском дому и Соколству. После тога је Хрватско певачко друштво „Свачић” из Јасеновца певало химну. Наступила су друштва и чете са разним вежбама. Програм је завршен народним весељем. (5)

Соколско друштво Пакрац одржавало је за своје сеоске чете дводневне недељне течајеве. Циљ Течајева био је да оспособи предводнике соколских чета. Одржавање течеја помогла је Управа Учитељске школе. На течају су биле чете : Дереза, Граховљани и Рогољи. На течајевима су били изучавани предмети Идеологија, коју је предавао Маговац; Организација  коју је предавао Славић; Администрација  коју је предавао Сладовић и технички део са теоретским и практичним радом  коју је предавао Д. Рехак. Том приликом одржана је са полазницима течаја конференција, на којој је учествовала и вечина чланова управе друштва Пакрац. Конференцију су закључили пригодним поукама из техничког соколског рада, старешина и тајник друштва Пакрац. (6)  Соколско друштво Грубишино Поље одржало је 19 јануара 1935. главну годишњу скупштину. Отварајући скупштину старешина Бујић поздравио је присутне чланове. Управа је 1934. прикупила за градњу соколског дома суму од 116.000 динара. Од тога приложила је општинска управа 52.700 динара, друштво је сакупило од своји приредби 18.300 динара, од Савеза Сокола добили су 25.000 динара помоћи и 20.000  динара бесплатног зајма. Требало је 1935. да се приступи градњи дома. За старешину је изабран Душан Бујић, постарешина био је др. Лука Злошило, за тајника Милош Босанац, за благајника Драгомир Бујић, за просветара Стево Ференчаковић, за начелника Ненад Мандић, књижничар Бранко Пауковић, статистичар Јосип Шмид, за економа Ото Штерк, друштвени лекар др. Јосип Шоштарић. У одбор су изабрани Станислав Косина, Јосип Фриган, Драгутин Цапе, Божић Орлушић, Злата Хруби и Душан Вујновић. …  (7) Жупски предњак Славко Калман је 23 и 24 марта 1936. прегледао рад друштва  Грубишино Поље и за два дана прошао је са свим водницима категорија материјал за жупска и савезна такмичења. Друштво  Грубишино Поље имало је 5 вежбачих категорија са 150 вежбача. Подигло је свој дом  и ставило га под кров. (8)

Соколско друштво Дарувар одржало је 27 јануара 1935. редовну главну скупштину. На изборима за нову управу биле су истакнуте две кандидатске листе. Победила је листа са дотадашњим старешином. У Управи су били старешина Владимир Голд, први заменик Милан Цикота, други заменик Вјекослав Лавићка, начелник Душан Момчиловић, први  заменик  начелника Ђуро Барто, други  заменик  начелника Мирко Милашин, начелница Лидушка Книтл, заменица  начелнице Зденка Маха, тајник Бранко Капетановић, заменик Рикард Свобода, записничар Милан Павић, благајник Милан Малешевић и Леон Патрик, просветар Момчило  Момчиловић, господар Стјепан Миоковић, књижничар Сретен Ђаковић, статистичар Ђуро Прпић, лекари др. Младен Хофер и др. Васо Гвозденчевић, 6 одборника и њихових заменика, ревизиони одбор и суд части. (9) Начелништво соколског друштва Нова Градишка, уз помоћ просветног одбора и друштвеног лекара приредило је предњачки течај. Течај је почео 23 новембра 1934. и трајао до 24 децембра 1934. За течај се пријавило 11 чланова, 1 чланица и 1 нараштајка. Испит је положило 4 кандидата. Са новим предњацима ублажен је недостатак  добрих предњака у друштву. (10)  Соколско друштво Нова Градишка приредило је  Штросмајерово село 10 фебруара 1935. у соколани. Програм је био : 1. Неда Милојевић је декламовала “Бискуп Штросмајер”, 2. Лада Кетиг је декламовала “Бискупу Штросмајеру” од П. Прерадовића, 3. професор и члан сокола Никола Стојаковић је предавао “Никола Тесла”.  Штросмајерово село је било слабије посећено од Светосавскога села. (11)

Соколско друштво Нова Градишка приредило је у соколани Зрињско-Франкопанску академију. Са академијом је било спојено Истарско вече, посвећено “неослобођеној” браћи у Истри. У програму је учествовала фанфара друштва. Програм академије био је : 1) Ц. Сјеверац је декламовао одломак из “Трубље словинске” од Менчетића; 2) Професор Јурај Кратки је предавао “Симболичко значење Зрињско-Франкопанске трагедије”; 3) колективна декламација 15 нараштајаца  “Растужени Соко”; 4) Недељка Милојевић је декламовала “Пјесмицу у истарској ноћи” од Р. Каталинић-Јеретова; 5) мушки нараштај је извео вежбе на ручи. Члан сокола Ј. Кратки је у свом предавању изнео најважније моменте из  Зрињско-Франкопанске завере и упоредио је калварију најмоћнијих хрватских великашких породица са страдањем и надчовечним напорима нашег народа у борби за ослобођење. На крају је оцртао прилике после Зрињско-Франкопанске погибије,  и подсетио на страдања живља у Истри и његову борбу за основна права човека. (12)   Соколско друштво Нова Градишка приредило је 30 јуна 1935. на свом вежбалишту годишњу јавну вежбу уз суделовање околних друштава и чета. Пре подне у 9 часова одржане су пробе на вежбалишту. Свечана поворка ишла је кроз град у 11 часова, а у 16 часова била је јавна вежба после које је следила забава са игранком. Распоред вежбе био је : 1. Женска деца и млађи мушки нараштај извео је просте вежбе; 2. мушка деца и млађи мушки нараштај извео је просте вежбе; 3. женски нараштај извео је просте вежбе; 4. мушки нараштај извео је просте вежбе; 5. војници су извели вежбе пушкама; 6. чланови и нараштај месног друштва извео је вежбе на справама; 7. вежбе гостију; 8. деца, нараштај и чланство извели су игре и разноликости; 9. просте вежбе за слет у Софији (чланови); 10.  чланови чета извели су просте вежбе; 11.  просте вежбе за слет у Софији (чланице); 12. мимоход и поздрав застави. У програму је учествовала фанфара  друштва Нова Градишка и пакрачког соколског друштва.  На јавној вежби учествовале су скоро све чете  друштва Нова Градишка : Машић (20 чланова), Медари-Трнава (22), Старо Петрово Село (80), Церник (18), Шуметлица (52), Доњи Богићевци (7) и Бодоваљци (13).  Од околних друштава учествовала су :  друштво Окучани  (19) са четама : Бодеграји (13), Цаге (7), Лађевац (15) и Боровац (19); друштво Новска (20), Пакрац (38), Славонска Пожега (51), Босанска Градишка (31) и Стара Градишка (6). У поворци која је обишла  градски трг и улице око трга учествовало је 389 лица од чега 16 коњаника, који су јахали испред поворке. Наступило је 530 вежбача, а од тога је било 24 војника, који су изводили вежбе са пушкама и вежбе бодовима. Једна од најбољих чета била је чета  Старо Петрово Село која је дошла са 80 учесника. На вежби је било доста  припадника чета, који су као публика посматрали вежбе уместо да и сами учествују. На вежбама на справама поред домаћих учествовали су гости (Пакрац и Пожега). Пошто је обављен мимоход и поздрав застави, начелник Милојевић говорио је постројеним вежбачима и присутној публици о соколској идеологији. После вежбе била је приређена соколска забава са игранком. (13)

Соколско друштво Стара Градишка отворило је 3 новембра 1935. своју преуређену соколану. Радови на поправљању соколане почели су у јулу, а завршени су крајем октобра. Управа казненог завода дала је сву радну снагу као и за неке друге потребе потпуно бесплатно. У чланку у листу  „Соколски гласник“ истицало се да је соколана спадала у ред најлепших у жупи загребачкој.  Свечаност је почела говором старешине Стјепана Дурума, који је истакао да је тај дан један од најрадоснијих од оснивања друштва. Захвалио се Управи казненог завода. После говора старешине дилетантска секција извела је позоришни комад „Свет” од Нушића.  Старешина друштва је уједно био и режисер.  Након тога била је забава са плесом уз суделовање дувачке музике. Посетилаца је било преко 250. (14)

Главна  годишња скупштина  Соколског друштва  Нова Градишка одржана је 19. јануара 1936. Старешина друштва др. Шиме Новосел отворио је скупштину. У свом говору осврнуо се на положај у коме се налази соколство. Позвао је чланство да истраје у соколском раду.  Тајник Бранко Тодоровић прочитао је посланицу Савеза Сокола. Друштво је учествовало на слету у Софији. Изабрана је управа у којој су били : Старешина др. Шиме Новосел, заменик старешине Перо Газапи, тајник  Бранко Тодоровић, просветар Емил Кетиг, начелник Стево Милојевић, … . (15) Соколско друштво у Новој Градишки приредило је 26 јануара 1936. у соколани  светосавско село, спојено са чајанком и плесом. Предавање о св. Сави држао је просветар Емил Кетиг. (16) Соколско друштво Нова Градишка приредило је Штросмајерово село 2 фебруара 1936. спојено са чајанком и плесом. Професор Јурај Кратки држао је предавање о раду и погледима владике Штросмајера. (17)

Соколско друштво Пакрац одржало је своју редовну скупштину 9 фебруара 1936. у свом дому. Скупштину је отворио старешина Рехак. Прочитана је посланица Савеза Сокола, а после су поднети извештаји о раду друштва. У новој управи били су старешина Перо Цвијановић, заменик Драган Хосек, тајник Аполинарије Маговац, просветар Драгутин  Рехак, благајник Милош Диклић, начелник Владо Судар, заменик Илија Шуркаловић, начелница Смиљана Саграк, заменица Душанка Попара. Истог дана одржан је збор друштвених просветара и начелника под председништвом окружног просветара А. Маговца. Збору су присуствовали са малим изузетком сви делегати окружја. Присуствовао је и брат Милеуснић. Изабрани су за окружног просветара поново  Аполинарије Маговац, а за окружног начелника Драгутин Рехак.  После Пакраца Милеуснић је са тајником и референтом за соколске чете обишао друштво Липик, који јеистог дана имао своју годишњу скупштину. Том приликом одржан је састанак са старешином друштва др. Ј.Шнајдером и тајником Ф. Медведићем. (18) Соколско друштво Дарувар одржало је 16 јануара 1936. редовну главну скупштину. Као делегати жупе Бјеловар били су старешина жупе др. Михајло Вукобратовић, начелник жупе Никола Таталовић, тајник Ротквић, просветар др. Васо Таталовић и референт за чете Нојфелд. После отварања скупштине од Владимира Голда, прочитана је посланица Савеза Сокола. Управа друштва сакупљала је средства за градњу соколског дома у Дарувару, који је требао да буде споменик краљу Александру. После скупштине делегати жупе одржали су конференцију са представницима соколских јединица даруварског окружја из места : Уљаника, Миоковићева, Кончанице, Бијеле, Дољана, Батињана, Тројеглаве, Имсовца и Вел. Бастаја. (19) Соколско друштво Дарувар одржало је 21 јуна 1936. јавну вежбу. На такмичењима учествовало је 165 вежбача, подељених у 20 одељења. После подне била је јавна вежба пред соколаном. Наступиле су све категорије изузев чланица. После вежби био је мимоход свих вежбача. Старешина друштва одржао је кратак говор. После говора настављена је народна веселица. (20) Прослављена је 30-годишњица Соколског друштва Нова Градишка. 21 јуна 1936. На дан прославе фанфара друштва је прошла улицама и свирала будницу. У соколани је одржана свечана седница, коју је отворио старешина Новосел, а фанфара је свирала химну. После тога Ј. Кратки је прочитао повест Соколског друштва у Новој Градишки. Затим је говорио заменик начелника жупе С. Тончић. Седница је завршена скупним певањем “Хеј Словени”. После подне је из соколане кренула поворка свих категорија друштва и гостију. Поворка је уз свирање фанфаре прошла главним градским улицама. У поворци је било око 410 лица.  Због кише јавна вежба је почела касније. Наступила су мушка и женска деца, мушки и женски нараштај, чланови и чланице и чланови чета у простим вежбама (7 тачака).  Војници су вежбали са пушкама, а чланови и нараштај изводили су вежбе на справама.  После вежбе чете из Лађевца, деца, нараштајци и чланови наступили су у играма и разноликостима. На крају јавне вежбе чланице и чланови чета и женски нараштај одиграли су неколико народних кола, обучени у народне ношње. Тачку је креирала начелница Хајек. Одржане су просте вежбе чланова чета, разноликости и игре. Јавна вежба завршена је мимоходом 366 вежбача и 24 војника и поздравом заставама. Прослави је присуствовао један од оснивача првог Соколског друштва у Новој Градишки из 1906.  Јарослав Шуг, а као делегати жупе Загреб : др. Станко Тончић, II заменик начелника жупе; Јованка Милеуснић, начелница жупе и Антун Урбан, члан управе. У прослави су учествовала друштва : Сисак, Стаза, Хрватска Дубица, Стара Градишка, Окучани, Босанска Градишка и Славонска Пожега. Учествовале су осим друштва Нова Градишка и чета Папићи, Боровац, Пакленица, Млака, Бодеграј, Лађевац, Цаге и Рајић. После јавне вежбе била је организована веселица уз плес и  песму. Време је било тмурно и несигурно. (21)

Соколска друштва Западне Славоније деловала су до Априлског рата 1941. У НДХ. соколска друштва су забрањена а соколи и соколице убијани од стране усташа.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Постанак првог српског соколског друштва“, уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година И, Београд 1934, стр. 110,111, 136-139; Б.Ј., „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 114;
2. „Војислав Вуксан”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15. марта 1927, бр. 5 и 6, стр. 93-95;
3. „Соколско друштво Јасеновац на Сави”, „Соколски гласник”, Љубљана, 8. јануара 1931, бр. 2, стр. 6;
4. „Соколско друштво Јасеновац”, „Соколски гласник”, Љубљана, 13. октобра 1932, бр. 41, стр. 6;
5. „Соколско друштво Јасеновац”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15 септембра 1933, бр. 37, стр. 5, 6;
6. „Течајеви за чете”, „Соколски гласник“,  Љубљана, 4 јануара 1935, бр. 2, стр. 6;
7. М.Б, „Главна скупштина”, „Соколски гласник“,  Љубљана, 15 фебруара 1935, бр. 8, стр. 3;
8. „Преглед друштвеног рада”,  „Соколски гласник“,  Љубљана, бр. 15, стр. 5;
9. „Главна скупштина”, „Соколски гласник“,  Љубљана, 15 фебруара 1935, бр. 8, стр. 3;
10. Ј.К, „Друштвени предњачки течај”, „Соколски гласник“,  Љубљана, 1 марта 1935, бр. 10, стр. 8;
11. Ј.К, „Штросмајерово село”, „Соколски гласник“,  Љубљана, 1 марта 1935, бр. 10, стр. 8;
12. Ј.К, „Зрињско-Франкопанска академија и Истарско вече”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 маја 1935, бр. 20, стр. 6;
13. Ј.К, „Годишња јавна вежба”, „Соколски гласник“, Љубљана, 12 августа 1935, бр. 30, стр. 8;
14. Ш. „Отворење соколане”, „Соколски гласник“, Љубљана, 22 новембра 1935, бр. 44, стр. 4;
15. „Главна годишња скупштина Соколског друштва у Новој Градишки”, „Соколски гласник“, Љубљана, 14 фебруара 1936, бр. 7, стр.2;
16. „Светосавско село”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21 фебруара 1936, бр. 8, стр. 6;
17. „Штросмајерово село”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21 фебруара 1936, бр. 8, стр. 6;
18. А.Г, „Главна скупштина Соколског друштва Пакрац”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 6 марта 1936, бр. 10, стр. 4;
19. „Годишња скупштина Соколског друштва Дарувар”, „Соколски гласник“, Љубљана, 6 марта 1936, бр. 10, стр. 4;
20. „Јавна вежба”, „Соколски гласник“, Љубљана,  17 јула 1936, бр. 29, стр. 4;
21. “Прослава 30-годишњице Соколског друштва у Новој Градишки”„Соколски гласник“, Љубљана,  17 јула 1936, бр. 29, стр. 3;

Везане вијести:

Српски Соколи од оснивања у Сремским Карловцима до Видовданског сабора у Новом Саду 1919.

Српски соколи и Побратимски покрет у борби за уједињење …

Српско соколско друштво “Душан Силни” у Дубровнику (1 …

Дело Соколске жупе Сарајево | Јадовно 1941.

Развој Српских сокола у Хрватској и њихово учешће у Првом …