Тешко до надокнаде за српску имовину у Хрватској

Потраживање Србије према Хрватској је далеко веће него Хрватске према Србији, па је јасно да се Хрватској не исплати да са Србијом закључи билатерални споразум како би се спровела потраживања

Ни после четврт века од уписа српске имовине у хрватски посед нема много наде да ће Србија повратити бар део некретнина чија је вредност почетком деведесетих година прошлог века процењена на око две милијарде долара.

Европски суд за људска права у Стразбуру заузео је став да Споразум о питањима сукцесије не може директно да се примени, већ да је за враћање имовине или новчано обештећење неопходно да Србија и Хрватска закључе билатерални споразум. На то су недавно указали српски адвокати који су суду у Стразбуру поднели представку са захтевом за обештећење предузећа „Младост турист” из Београда.

Хрватској није у интересу да закључи билатерални споразум са Србијом, указали су адвокати. Хрватска је још 1994. године законом одузела имовину српских правних лица, а сада новим законом намерава да ту имовину издаје у дугорочни закуп. Србија никада није одузела имовину хрватских привредних друштава, већ је само ограничила њено располагање и тиме искључила могуће злоупотребе.

„Споразум о питањима сукцесије примењује се непосредно у Србији. Тај споразум применило је Министарство финансија вративши имовину хрватским фирмама ‘Вартекс’, ‘Астра’ и другим, а и судови у Србији такође су започели директну примену споразума. Доказ за то је недавно донета правноснажна пресуда Привредног суда у Београду по тужби хрватске фирме ‘Електропромет’, којој је омогућено коришћење и располагање пословним простором у Београду”, каже адвокат Зоран Ристић, који заступа „Младост турист” и још неколико српских предузећа.

Заменик државног правобраниоца Ксенија Максић каже да су спорови по тужбама хрватских предузећа пред српским судовима сада у прекиду, због тога што је један од услова за примену Споразума о сукцесији – постојање фактичког реципроцитета, а то значи да судови и државни органи у свим државама сукцесорима доносе одлуке у складу са споразумом.

Србија је такав споразум предложила Хрватској, али није било никаквог одговора.

„Потраживање Србије према Хрватској је далеко веће него Хрватске према Србији, па је јасно да се Хрватској не исплати да са Србијом закључи билатерални споразум. Ништа боља ситуација није ни са другим бившим републикама. Државе се нису потрудиле да дају налоге својим судовима да поступају у складу са Споразумом о сукцесији. Једино решење је да се закључи билатерални споразум, који би требало да предложи влада, а да спроведе Министарство спољних послова”, каже Ксенија Максић.

Иако су поступци пред српским судовима у прекиду, недавно је један привредни суд донео одлуку да се настави поступак по тужби хрватске „ИНА индустрија нафте” против „Лукоила Србија”, јер је суд сматрао да постоји фактички реципроцитет, односно реципроцитет у враћању имовине.

Када је реч о одлуци Европског суда за људска права у Стразбуру у вези са представком „Младост туриста”, заменик државног правобраниоца Наташа Плавшић каже да је реч о одлуци којом се представка проглашава недопуштеном из процедуралних разлога, а не о одлуци да се имовина не враћа.

Према информацијама које су доступне Државном правобранилаштву Републике Србије, случај „Младост туриста” је први предмет у коме је Европски суд за људска права одлучивао о захтевима српских фирми које потражују имовину у Хрватској. Међутим, постоји могућност да су одбачене представке српских фирми у ситуацијама када, по правилима суда у Стразбуру, одлучује судија појединац, али се одлуке судије појединца не објављују јавно, већ се само достављају странкама у поступку.

Државно правобранилаштво заступа државу Србију, али не и српске фирме које наступају пред Европским судом као правна лица јер њих заступају адвокати.

Адвокат Зоран Ристић каже да су појединачни захтеви оштећених из Србије упућени надлежним хрватским „државним одвјетницима” да се без судских спорова изврши споразумна реституција или легално и правично обештећење – без изузетка одбијени.

Туристички објекти, пословни простори, синдикална одмаралишта и земљиште који су били имовина српских предузећа и државних институција одузети су без икакве надокнаде и налазе се већ четврт века у фонду државне имовине Хрватске. Да апсурд буде већи, каже Ристић, та имовина је у највећем обиму или девастирана или продата у процесу приватизације, а добијена новчана средства су у буџету Републике Хрватске. Тиме су правна лица из Србије остала и без имовине и без добити за протеклих 25 година.

Аутор: Александра Петровић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Стразбур први пут о српској имовини у Хрватској | Јадовно 1941.

Стразбур одобрио пљачку Срба | Јадовно 1941.

Хрватска: Отимачина од 78.000 прогнаних | Јадовно 1941.

Вечерње новости: Хрватска дугује Србима за изгубљену …