Служен парастос за 69 мјештана – жртава снага Насера Орића

Парастосом и полагањем вијенаца код централног споменика у Скеланима обиљежено је сјећање на страдање 69 становника овог краја које су 16. јануара 1993. године убиле јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића.

Вијенце су положили министар рада и борачко-ивалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, предсједник СДС-а Вукота Говедарица, породице погинулих бораца, те представници невладиних организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата.

Савановић је рекао да се овдје обиљежава страдање невиних цивила, дјеце, стараца, жена и свих који су најмање криви.

„Говорим о једном злочиначком дјелу наших непријатеља који имају за циљ да практично ово подручје Подриња претворе у границу између Србије и Републике Српске“, рекао је Савановић.

Према његовим ријечима, то је историјска тежња од половине 19. вијека и она се фазно спроводи, а жртве тога су, нажалост, били недужни људи који су страдали од злочиначке руке од 1941. до 1945. године, односно од потомака оних који су то радили када је Аустроугарска владала на овим просторима.

„То нас на неки начин освјешћује и даје нам за право да у институционалном оквиру који се зове Република Српска можемо опстати и одржати се на овом простору“, рекао је Савановић.

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине.

Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијале и клале цивиле на спавању у њиховим кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле, чиме су наставиле етничко чишћење у Подрињу, започето још у априлу и мају 1992. године нападима на српска села Студенац, Гниона, Осредак, Вијогор, а онда и на братуначка села Загони, Магашићи, Ранча…

Тог дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце.

Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је 11 година. Са мајком Милицом покушали су побјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени мецима.

Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, а њих четворо још се воде као нестали.

Становници су тражили спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем Дрине.

Мост преко кога се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију био је под сталном митраљеском ватром и постао је српско стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима Дрине.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Скелани – смрт у бегу ка Србији | Јадовно 1941.

Зашто нема правде за 305 убијених Срба из Скелана? (ВИДЕО …

Сведок прича како je Армијa БиХ убијалa српску дeцу! | Јадовно …