Није тачно да су Срби били агресор у Хрватској. Први тамошњи министар полиције Јосип Бољковац написао је књигу у којој има реченица: „Није Југославија напала Хрватску, него је Хрватска напала Југославију“. И тако је дошло до грађанског рата.
Питање асимилације млађе популације Срба у Хрватској извесније је од очувања идентитета, сматра Милорад Пуповац, председник Српског националног већа, наглашавајући да су преслаби инструменти унутар српске заједнице у Хрватској, медијски, образовни и културни, који треба да спрече ту асимилацију.
Оно што је неопходно да би се променила садашња позиција Срба у Хрватској и неколико година и деценија у прошлости, према мишљењу Ратка Дмитровића, директора РАС телевизије, јесте дефиниција рата који је вођен током деведесетих година прошлог века.
Јединке немају за шта да се ухвате
„Из те дефиниције, а она је службена хрватска и гласи: ’Хрватска је била нападнута од стране Србије и локалних Срба‘, проистиче све оно што је Србе задесило и што им се још догађа у Хрватској након рата. Дакле, Срби су означени као агресори, као неко ко је напао сопствену државу уз помоћ друге државе. И из те поставке Хрвати црпе однос, а сад ћу рећи и мржњу и нетрпељивост према Србима“, категоричан је Дмитровић за Спутњик.
На скупу „Положај српске националне мањине у суседним земљама“, који је организовала Српска академија наука и уметности, Милорад Пуповац је истакао и да је Србима у Хрватској стало да Хрватска и Србија отпочну дијалог, јер је одсуство дијалога озбиљна препрека за очување права српске заједнице.
Највећи проблем очувања српског идентитета у Хрватској, сугерише тамошњи новинар Денис Куљиш, јесте што је преостао врло мали број њих и подељени су између града и неких руралних подручја, где су занемарљива и сиромашна мањина.
„Ови у граду су асимиловани према природи ствари. То је као у доба Југославије, кад Хрвати дођу у Београд и онда након неког времена сви навијају за Црвену звезду. У граду се природно асимилују и врло мало има тих активности које очувају“, сматра Куљиш.
Говорећи о најављеној Декларацији о опстанку и заштити Срба у региону која се спрема у Србији, председник СНВ-а рекао је да би, да се он пита да бира између декларације и стратегије, пре одабрао стратегију.
„Стратегија би садржавала много више од Декларације. Декларација не може садржати све што и стратегија, а може произвести неку врсту криве перцепције и кривог виђења“, појаснио је Пуповац.
Рекао бих, напомиње Куљиш за Спутњик, да би користило издаваштво, али издаваштва нема ни на хрватском, а камоли на српском.
„Имате цркву кроз коју се чува идентитет, али то захвата само мањи број људи. Напросто не иду сви у цркву. Ови у граду иду за Божић, на славе и благдане. Постоје и неке емисије, али су то све неке мањинске приче које врло слабо функционишу. Највећи проблем Срба јесте да их је напросто веома мало остало у Хрватској. И они су пре били већина у мањим градовима, па су имали локални карактер који је онда придоносио очувању“, подвлачи Куљиш.
Једино решење промена наратива
Срби не смеју да укажу на свој положај, поручује Ратко Дмитровић, јер истог тренутка долази реченица: „Будите сретни да сте и такви и да сте ту, у тој позицији, јер ви сте агресори, ви сте напали своју државу, ви сте разорили Хрватску“, и тако даље.
„То није тачно. Све је обрнуто. И стално понављам, досадан сам и себи и другима, али морам, другачије не може. Први министар полиције Хрватске, Туђманов Јосип Бољковац написао је књигу у којој има реченица: ’Није Југославија напала Хрватску, него је Хрватска напала Југославију‘. И тако је дошло до грађанског рата. И то је све јасно“, посебно наглашава Дмитровић.
Дакле, Срби у Хрватској, саветује Дмитровић, морају да смогну снаге да промене наратив.
„Пре свега, Пуповац који сад ово говори мора да смогне снаге, ако се већ бави политиком, а прилично је капитализовао своју позицију у Хрватској, да каже ову реченицу. Дакле, нисмо ми господо уз помоћ Србије напали Хрватску, него сте ви напали нас, тако што сте нас избацили из Устава, тако што сте тражили изјаву о лојалности као Анте Павелић 1941. године“, подвлачи Дмитровић.
И то све, додаје он, мора службени Београд да подржи Декларацијом о разбијању Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
„Та декларација мора да буде усвојена у Скупштини Србије и у њој треба да се кажу те чињенице које иду у прилог и Србији и Србима. Док се то не уради, не видим на који начин Србима у Хрватској може да буде боље“, закључује Дмитровић.
Књижевност и позориште не помажу у правој мери мирнодопској атмосфери, сматра Денис Куљиш, колико популарне ствари попут музике, спорта или туризма.
Аутор: Ненад Зорић
Извор: СПУТЊИК
Везане вијести:
ПОЛИТИЧКА АСИМИЛАЦИЈА СРБА У ХРВАТСКОЈ СИГУРАН ЈЕ …